Gordan Kičić, miljenik ženskog dela publike, sa nestrpljenjem očekuje premijeru novog filma reditelja Raše Andrića “Kad porastem biću kengur”. U njemu tumači Sumpora, mladog agenta za nekretnine, kome posao baš i ne ide od ruke, a o toj novoj ulozi kaže

Gordan Kičić: Uloga japija, koju sam tumačio u novom Rašinom filmu, posebno mi je draga, jer je to lik sa najniže lestvice biznisa, bez ikakvog poslovnog uspeha. Na sreću, mislim da sam uspeo da dočaram ono što je bilo zamišljeno i verujem da će se Sumpor mnogima svideti. Ja, inače nikada ne bih mogao da se bavim njegovim zanimanjem, jer je to neinteresantan poziv.

Dosta glumaca tvrdi da im je najteže čekanje uloge. A tebi?

Gordan Kičić: Meni to nije problem, jer sam svestan da je čekanje neminovno, ali se trudim da mi posao ne postane kolotečina, da se ne opustim i da ne pristupam rutinski novim projektima. Mislim da je to najteže. Svaka uloga treba da bude izazov na koji glumac mora adekvatno da reaguje. Ali ne treba zaboraviti još nešto, veoma važno, a to je selekcija uloga. To je glumcu potrebno zbog njega samog. Iako je sama umetnost kompromis, glumac ne sme da napravi kompromis sam sa sobom, jer to nije dobro za njegovu karijeru.

Neke tvoje kolege su prihvatile voditeljski posao... Ti to nisi uradio?

Gordan Kičić: Nisam, ako izuzmemo glumački festival u Nišu 2001. godine. Tada sam smatrao da pripadam toj priči, jer sam te godine na Festivalu imao dva filma. Što se tiče voditeljskog posla, sebe ne nalazim u tim “vodama”. Ja sam glumac i samo glumac, što ne znači da imam nešto protiv kolega koji to rade.

Tvoj teča, Miša Radivojević, trenutno snima film. Da li ti je ponudio ulogu?

Gordan Kičić: Nije.

Zbog čega?

Gordan Kičić: To moraš da pitaš njega. Inače, da me je pozvao i da mi je scenario odgovarao, sigurno bih sarađivao sa njim.

Da li tvoji roditelji i dalje sakupljaju sve tekstove u kojima se pominješ?

Gordan Kičić: Naravno, prave svojevrsnu arhivu. Ipak, nikada ne dolazim u situaciju da prelistam ono što su o meni pisali, jer kad dajem intervjue uvek zapamtim šta sam rekao. Jedino ako me loše interpretiraju, onda mi je krivo.

Kada bi bio u prilici, da li bi se odrekao neke svoje uloge?

Gordan Kičić: Ne, daleko bilo. Zato i tvrdim da se uvek mora promisliti da li ulogu treba prihvatiti ili ne. Zadovoljan sam sa ulogama koje sam dobijao i mislim da sam ih dobro odradio. Više i nisam mlad glumac, jer neprestano dolaze novi, što mi je veoma drago. Već pregovaram za nove projekte i nadam se da će biti zanimljivi ne samo meni, već i publici.

Da si u prilici, da li bi se usudio da za neku godinu staneš iza kamere i režiraš neki film?

Gordan Kičić: Što da ne? Sam fenomen “rađanja” umetnosti me fascinira. Svi glumci žele da budu reditelji i obrnuto. Ponekada se dešava i rokada, što je sasvim normalno. Ako budem u prilici da pročitam tekst koji mi se dopadne i inicira u meni način da ga pogledam kroz drugu prizmu, a ne samo kao glumac, što da ne... Želja mi je da učestvujem u nekom “film – noaru”, što bi kod nas bilo izvodljivo.

Redovno treniraš košarku na Tašu sa kolegama...

Gordan Kičić: Drago mi je što sa mojim kolegama i drugarima igramo dva puta nedeljno košarku na Tašmajdanu. Dobro je što korisno spajam sa lepim, jer za glumca je neophodna kondicija, a uz to se i družimo.

Velika ljubav ti je i muzika... Čini se da si je sada zapostavio...

Gordan Kičić: Ortaci iz grupe su mi trenutno na odsluženju vojnog roka, tako da smo malo zastali sa muzikom. Ali, okupićemo se već za mesec dana i početi sa svirkama.