Jedan od najpoznatijih makedonskih glumaca Meto Jovanovski (57), nedavno je gostovao u Beogradu, a razlog njegovog dolaska je umetničko veče održano u okviru Međunarodnog pozorišnog festivala “Slavija 2004”. Ovog vrsnog umetnika filmska publika seća se po sjajnim rolama koje je ostvario u filmovima “Stršljen”, “Pre kiše”, “Nečista krv”, “Srećna Nova `49.”, “Za sada bez dobrog naslova”, “Kuća pored pruge”, “Seks – partijski neprijatelj broj 1”, “Dorotej”... Kaže da su ga ljudi prepoznali na ulicama i da mu je zbog toga drago, a razgocor sa njim počinjemo pitanjem kako se našao na pomenutom pozorišnom festivalu.

Meto Jovanovski:Poštujem ljude koji su organizovali ovaj Festival, jer sam se uvideo da je njihov entuzijazam ogroman. Ovaj svojevrsni alternativni teatar je pokretan, svuda dostupan i što je najvažnije poseduje izuzetan umetnički nivo. Centralno mesto je dato glumcu i njegovoj kreativnosti. To mi se dopalo i prihvatio sam poziv da nastupim u okviru pratećeg programa pomenute manifestacije.

Poslednji put ste ovde snimili film “Nečista krv”. Da li ste u međuvremenu radili još neki filmski projekat?

Meto Jovanovski:Jesam. Snimio sam dva filma , ali su oni trenutno u montaži. Jedan je rađen po romanu pokojnog Živka Činga “Velika voda” i govori o siročićima posle Drugog svetskog rata, a drugi se zove “Tajna knjiga” i u njemu igram oca Andreja, ruskog monaha. Zbog te uloge morao sam da “pod stare dane” naučim ruski jezik. U poslednje vreme više sam se okrenuo pozorišnim predstavama. Sa “Malograđanima” sam gostovao prošle godine i u Beogradu.

Spremate li nešto novo?

Meto Jovanovski:Da, radim u kumanovskom teatru predstavu “Galeb” Antona Pavloviča Čehova, koji je inače moj omiljeni dramski pisac.

Dosta ste filmova snimili za nekadašnju YU kinematografiju i dobijali brojna priznanja...

Meto Jovanovski:Na to sam veoma ponosan. Dva puta sam dobio niški “Gran pri”, plaketu od Udruženja dramskih umetnika Srbije, “Zlatnu klapu”, povelje na Festivalu u Vrnjačkoj banji... Sa nostalgijom se sećam tih vremena, kada se puno snimalo, mnogo družilo i kada se o ratu nije ni razmišljalo.

Sa Sergejem Trifunoviæem u filmu “Stršljen”

Da li se polako pripremate za penziju?

Meto Jovanovski:Ne, jer kod nas glumaca penzije nema. Dokle god imamo fizičke snage, dotle radimo, tako da o nekoj pravoj penziji se ne može govoriti.

Jeste li se umorili od glume?

Meto Jovanovski:Da budem iskren, umoran sam, ali ne od rada, već od nečeg drugog, što prati pripremu kreacije. Kada je u pitanju dobra predstava ili film, odličan reditelj, sjajna glumačka ekipa, onda jednostavno ne možete biti umorni, već počinjete da radite sa velikim elanom. Ali, često je glumac prinuđen da, zarad materijalne egiszencije, radi nešto što mu se ne dopada i onda ga to čini pomalo umornim. Posebno ako sa ostvarenjem sve krene naopako. Međutim, kada se nešto radi sa ljubavlju, onda reč umor ne postoji.

Imate dve kćerke. Da li će i one krenuti vašim stopama?

Meto Jovanovski:Još su mlade, tačnije Dora ima 17 godina, a Leopoldina 10. Ima vremena, same će odlučiti čime će se baviti. Za sada žive sa mojom bivšom suprugom u Varaždinu, ali svaki slobodan trenutak provodim sa njima, bilo u Hrvatskoj ili kod mene u Makedoniji. Život nema pravila, tako da se možda neka od njih i odluči za glumu.

Čini se da ste isuviše skromni za jednu javnu ličnost sa ogromnim glumačkim iskustvom?

Meto Jovanovski:Možda i jesam. Moj pokojni profesor Bojan Danovski govorio je da glumac ne sme biti uobražen, jer time neće ništa postići. Rad i skromnost su vrline, koje svaki umetnik treba da poseduje, pored talenta.

Mislite li da će se situacija na Balkanu smiriti i da će doći bolji dani?

Meto Jovanovski:Balkan je Balkan, a ono što se dešavalo poslednjih godina nije samo omeđeno njime, već se slične stvari dešavaju svuda u svetu. Požar bukti celom planetom, svuda se vode neki mali ratovi i dešavaju se velike ljudske tragedije. To traje već 2.000 godina, iako se svi mi nadamo boljim danima. Oni će sigurno doći, samo je pitanje kada.