“Jarboli” na okupu – Nemanja, Boris, Sonja, Žolt i Daniel

Beogradska grupa “Jarboli” održala je pre nekoliko dana “Gradsku turneju” u toku koje je promovisala maksi singl “Uslovna sloboda”. Singl je objavljen u izdanju “Odličnog hrčka” i na njemu se nalazi pet pesama. U okviru ove turneje, “Jarboli” su nastupili u Malom klubu na Akademiji, u Drugom novom klubu u SKC-u, a dva koncerta imali su u DžKC-u... Žolt Kovač, bas gitarista benda, kaže da je njihova želja bila da se pokrene klupska svirka u Beogradu i dodaje: “Svuda u inostranstvu postoji živa klupska svirka, a to je u Beogradu zamrlo... Mi smo hteli da probamo da oživimo klupsku scenu ... Svirali smo u nekoliko manjih klubova, a interesovanje je bilo čak i veće nego da smo svirali jedan veći koncert. Neko je dolazio više puta, a neki su ostali bez karte, zato što je broj ulaznica bio ograničen upravo zbog veličine prostora. Poenta je u entuzijazmu, u pokretanju nekih događaja, a ne novcu!”

Govoreći o atmosferi na koncertima, Žolt kaže da je ona bila mnogo intimnija, neposrednija, bolja... “U DŽKC-u nije bilo bine, pa smo svirali na istom nivou sa publikom... Morao sam čak da pazim da nekoga ne udarim gitarom, zato što su ljudi iz publike bili jako blizu... Ali, posle koncerta svi su bili jako srećni, niko nije otišao kući, pa se sve pretvorilo u dobru žurku... Poenta tih manjih koncerata je baš u toj bliskijoj i sponatanijoj atmosferi.”

Sonja Lonèar

Što se tiče planova za budućnost, Žolt kaže da “Jarboli” planiraju novi album. “Sviramo što češće možemo van Beograda. Za razliku od Beograda, u manjim mestima postoje samo manji klupski prostori, pa tamo i živi ta klupska svirka... Tako je, na primer, u Zrenjaninu, u klubu “Mali gong” gde može da stane 150 ljudi i uvek je sjajna atmosfera.”

Na pitanje ko čini njihovu publiku, Žolt odgovara: “To su studenti i studentkinje, “poštena inteligencija”, lepe i pametne devojke, ljudi koji misle svojom glavom... Dakle, ljudi koji doživljavaju život drugačije od onog kako im diktira i nudi televizija... Danas se industrija muzike zasniva na žanrovskoj muzici koja prodaje životni stil, a mi ne prodajemo life style, već aktivan odnos prema životu... Mi smo u stvari mainstream bend samo to još niko ne shvata i sviramo savremenu muziku u potpunosti prilagođenu mestu, vremenu i prilikama.”

Daniel Kovaè

Na zvaničnom sajtu grupe piše da je grupa “Jarboli” nastala 1991. ili 1992. godine. “Toga se više niko ne seća, ali zapravo nije ni bitno jer nemamo nameru da proslavljamo jubileje. Grupu su od samih sebe sastavili Daniel Kovač, Boris Mladenović, Žolt Kovač i Nemanja Aćimović. U početku su se trudili da što više sviraju, da svoju muziku i nastupe učine zanimljivim i duhovitim, nisu ništa naročito snimali, medije su iz raznih (opravdanih) razloga prezirali i izbegavali. “Čestim nastupima u Bunkeru (današnji Mali klub DOB-a), zahvaljujući simpatijama koje su prema nepodnošljivosti i sumanutosti našeg tadašnjeg repertoara gajili urednici tog kluba, privukli smo pažnju izuzetno malog kruga ljubitelja besmislenog ispoljavanja slobode i možda se već tada začelo prokletstvo 'kultnog' statusa koji i dan danas prati “Jarbole”. Izgleda da je to što smo tada svirali bila neka ekstremna pank ili post-pank ili kakva hoćete zavrzlama pa su “Jarboli” važili za grupu koja pravi ogromnu buku i drnda gitare. Saznavši za to hteli smo da se 'popravimo', napravili smo lepu pesmu 'Industrija oko nas' i snimili je. E, to je već moglo da se čuje i na radiju B92”.

Grupa je počela bolje da svira, naročito ritam sekcija (Žolt i Nemanja). Pesme su bivale lepše i ozbiljnije (a njih prave Boris i Daniel). Bili su omiljena predgrupa 'većim' grupama (Nosorog, Obojeni program, Instant karma). Voleli su ih umetnici i intelektualci pa su svirali i za njih (revije i predstave Ljudmile Stratimirović u pozorištima Boško Buha, Bitef teatar, otvaranja izložbi u REX-u, performans o futurizmu u gradskoj biblioteci, itd…).

Žolt Kovaè

“Ipak je trebalo napraviti nekakvo izdanje pa smo od skrpljenih snimaka, što studijskih, što živih, skrpili naš prvi album, samizdat 'Čizmanoga' koji je izašao 1996. godine u ograničenom i numerisanom tiražu od 50 komada. Trebalo je da ga prodajemo na našem prvom pravom samostalnom koncertu u Božidarcu, ali smo tokom koncerta na to zaboravili pa su nam kasete ostale da ih 'valjamo' u emisiji Lepi ritam srca na radiju b92 gde su radili Boris i Daniel. Mic po mic, kasete su se prodale pa smo napravili još i sve je to doguralo do nekih 150 komada i, naravno, učvrstilo naš 'kultni' status.”

Koju godinu kasnije, radio B92 im je ponudio zvanično izdanje u svojoj produkciji. “Uz premalo sati u studiju i puno žilavljenja van njega, ploča se snimala oko godinu i po dana i izašla je 24. marta 1999. Prvu vazdušnu uzbunu dočekali smo pijani, sa nekolicinom bliskih prijatelja grupe, na promociji našeg prvog zvaničnog CD-a 'Dobrodošli' u kafani Zora. Desetak dana kasnije, radio B92 su preuzeli nekakvi SPS-JUL đilkoši i sve te naše nesrećne diskove (2.000 komada) je pojeo mrak. Kultni status – zacementiran. Za vreme bombardovanja nismo svirali.”

Boris Mladenoviæ

Onda su opet počeli da sviraju i ponešto da snimaju u sopstvenom aranžmanu. 1. aprila 2000. godine izašao je njihov drugi samizdat, EP tj. maksi singl 'Samo ponekad' koji je, pored hita sa CD-a 'Dobrodošli', sadržao i tri proizvoda kućne (podrumske) radinosti. Tu negde izašla je i kompilacija 'Korak napred dva koraka nazad' (B92) gde je bila i obrada pesme 'Đavoli' koju je nekada izvodio Đorđe Marjanović. Onda su došle one 'revolucionarne' turneje i svirali smo svuda po Srbiji. Krajem 2001. izašao je drugi zvanični album “Suvišna sloboda” (izdavač B92). Par meseci ranije Daniel Kovač je otišao na odsluženje vojnog roka, a zamenila ga je Sonja Lončar. Sonja doduše svira klavir, ali tim bolje jer kad se Daniel vratio u grupi je petoro i sve zvuči kompletnije nego ikad pre.”