Kada su se pre dve godine pojavili, simpatije publike stekli su pesmom “Kupi me”! Grupu “Amadeus” čine petorica mladića rodom iz Leskovca. Oni su vrlo brzo dospeli u žižu interesovanja i trenutno su jedan od najboljih bendova za “žive” svirke. Porede ih sa OK bendom i Koktel bendom, a nedavno su objavili drugi album “Takve kao mi” u izdanju City Recordsa. O tome zašto se album zove “Takve kao mi”, kad su u bendu samo muškarci, priča nam pevač i frontmen grupe Džaja:

Amadeus: Ime albuma je u ženskom rodu jer se taj naziv odnosi na pesme koje se nalaze na albumu. Pesme su takve kao i mi, jer su pravljene za nas i u našem su fazonu. Mi smo i autorski učestvovali na ovom albumu, nismo samo svirali i pevali. Na albumu inače ima devet novih pesama i četiri bonus pesme sa prošlog albuma.

Trenutno se najviše sluša vaša pesma “Kada zaspiš” koju ste upravo vi sami radili?

Amadeus: Snimili smo i spot za tu pesmu i jako smo zadovoljni i ponosni što je baš ona prva došla do publike. Mnogo autora je učestvovalo na albumu i radili smo dugo kako bi sve bilo kako treba. Kao autori se pojavljuju i Braja, i Kamba, pa Biljana Spasić, Željko Hubač i dosta drugih ljudi.

Nedavno ste, u klubu “Nirvana”, održali promociju novog albuma. kako je bilo?

Amadeus: Veoma smo zadovljni koliko je kolega i novinara došlo na tu promociju. Mi smo svirali, pevali, a posle oficijelnog dela napravili smo žurku za sve. Drago nam je što su se svi opustili i đuskali. Bilo je ludo i nezaboravno!

Da li vam smeta što vas novinari stalno porede s OK bendom?

Amadeus: To može samo da nam imponuje, jer su OK bend i Koktel bend najpopularniji bendovi kod nas. Mi imamo nekih sličnosti sa njima, ali se i razlikujemo. Iskreno, nijanse su u pitanju i sigurni smo da za sve ima posla. Među nama nema nikakvih nesporazuma i zle krvi.

Bilo je onih koji su bili skeptični kada ste se pojavili. Govorili su “uboli su jednu pesme i to je sve”?

Amadeus: Izgleda da nisu bili u pravu! Mi smo verovali da ćemo nešto uraditi, ali ni u snu nismo verovali da će se naše pesme ovoliko slušati i da će na našim koncertima biti krcato. S prošlim albumom smo dobro prošli kod publike, a nadamo se da će sa ovim biti još bolje. Ne bih da se hvalim, ali bio sam šokiran kada sam saznao da su ljudi na nekim nastupima ostajalii ispred ulaza i da nisu mogli da uđu u klubove zbog gužve.

Kako danas na vas reaguju vaši Leskovčani?

Amadeus: Nismo dugo bili u Leskovcu... Tamo žive naši roditelji i puno prijatelja. U suštini su svi ljubazni, ali ima i onih ljubomornih i zavidnih, kao i u svakom drugom poslu. To nas ne potresa, jer znamo da to prati sve uspešne ljude.

Da li je uvredljivo kada vam kažu da ste “narodnjački bend” jer svirate sve živo?

Amadeus: Ne, to nije uvreda! Pre nego što smo došli u Beograd, u Leskovcu smo radili svakakva veselja: svadbe, ispraćaje, rođendane i pretežno svirali narodnjake. Nemamo razloga da to krijemo ili da se toga stidimo. Ali, mi u principu nismo narodnjački bend. Mi smo pop bend koji, po potrebi, svira i narodnjake. Živimo u Srbiji, gde mnoga veselja počnu sa nekim rokom, a posle druge čaše, ljudi se raspojasaju i penju na sto uz harmoniku!

Prekinuli ste saradnju sa Sašom Dragićem (kompozitorom i menadžerom Željka Samardžića). U kakvim ste danas odnosima sa njima dvojicom?

Amadeus: Možda naše pesme malo podsećaju na Željkove, jer je to u suštini slična vrsta muzike. To je neki pop sa primesama etno zvuka. Nama je Željko Samardžić u životu najviše pomogao i mi smo njemu zahvalni bukvalno do groba! Sa Sašom Dragićem više ne sarađujemo, ali nismo ni u kakvoj svađi. Ako nas on sutra pozove i ponudi nam tezgu mi ćemo taj nastup odraditi, jer ne bežimo od posla.