Slavna nemačka glumica Hana Sigula nedavno je boravila u Beogradu. Odazvavši se pozivu organizatora, došla je da u svojstvu počasne predsednice otvori 32. FEST. Muza i miljenica čuvenog Rainera Wernera Fassbindera, toplim i srdačnim glasom obratila se Beograđanima, poželevši im na srpskom dobro veče. “U Beogradu sam večeras zahvaljujući srećnoj slučajnosti”, rekla je publici u Centru “Sava” i ispričala kako ju je Miroljub Vučković, selektor FEST-a, nekoliko nedelja ranije ugledao u redu za avion, na aerodromu u Beču. “Sam anđeo vas je poslao ovde, madam Schygulla”, začuo se glas pored mog uha. Okrenula sam se i ugledala gospodina Vučkovića, koji mi je rekao: “Danas smo pričali o tome kako želimo da vas pozovemo na FEST i – vi ste sada ovde!” Zbog toga se nije premišljala ni trenutka. “Odmah sam rekla `da`, jer u životu duboko verujem u srećne slučajnosti”, objasnila je. Glumica čiji je lik nekada bio simbol evropske kinematografije, Beogradu se, po svojoj želji, predstavila i na sceni. I pored svojih šezdeset godina, u predstavi “Zapisi iz snova” koja kroz kombinaciju video-zapisa, muzike, pokreta i monologa govori o njenom životu sa Fassbinderom, Schygulla je pokazala zavidnu energiju i snažnu glumačku strast. “Fassbinder mi je omogućio da uđem u svet umetnosti i sada, kada ga više nema, ovo je moj način da mu se odužim. Zbog toga ovu ulogu najviše i volim. To sam ja. Da bih iskazala svoju priču, morala sam da se otvorim, da se oslobodim straha. I, reći ću vam, tek je život bez straha zaista vredan življenja. Dovoljno je što se svi, hteli to ili ne, pribojavamo smrti. Drugi strahovi nam, pored toga, nisu potrebni”, rekla je velika umetnica u razgovoru sa novinarima. Iako je ušla u istoriju evropske kinematografije kao jedna od vrhunskih glumica i sarađivala sa najvećim rediteljskim imenima današnjice poput Zaka Renarda, Agnesa Varde, Keneta Brane, Margaret Von Trota i Zan-Lik Godara, Hanna Schygulla jos uvek sanja jos jedan “veliki” film. “Mada sam u “trećoj mladosti”, priželjkujem da snimim još jedan veliki film. Žudim za tom vrstom energije i razmene koju nosi ta sjajna avantura, zvana snimanje filma. Nedostaje mi ta “velika gužva”, iz koje sam, pre 10-ak godina, kada sam se posvetila pozorištu, izašla”, rekla nam je Hanna, sa setnim osmehom, ali i sjajem u očima. A šansu da se njena želja i obistini, donela joj je još jedna slučajnost, upravo na FEST-u. Trećeg dana boravka u Beogradu, Schygulla je upoznala mladog nemačkog reditelja Fatiha Akina, čiji je film “Glavom kroz zid” poneo “Zlatnog medveda”, jednu od najprestižnijih nagrada evropske kinematografije ovogodišnjeg 54. Berlinala. Schygulla i Akin su dugo razgovarali, a onda su oboje najavili da će saradnje, već u sledećem Akinovom filmu, najverovatnije biti. Do tada će Hanna Schygulla zaigrati u filmu drugog mladog reditelja, Izraelca Amosa Gitaia. “Amos Gitai je talentovani mladi reditelj koji mi je skoro ponudio ulogu i ja sam prihvatila. Takođe, planiram da počnem da radim sa novom generacijom mlađih nemačkih reditelja. Kao neko ko pripada prvoj generaciji nemačkog filma, verujem da mogu da pružim onu vrstu iskustva, koja bi u saradnji sa mladim ljudima drugačijeg pogleda na svet i svežih ideja dovela do izvrsne razmene i kvaliteta. Svaki reditelj teži da bude drugačiji, što je prirodno, a iskustvo je ono bogatstvo koje može biti plodno tle da se različitost na njoj dobro primi.” Na kraju, Hanna Schygulla kaže da je srećna što je svoj zivot posvetila glumi. “Želela sam da budem glumica, ostvarila sam se u svojoj težnji, i profesionalno i lično, i srećna sam zbog toga. Možda sam mogla da budem i nešto drugo, mnogo toga sigurno nisam stigla ili uspela da uradim, ali ne žalim ni za čim. Moj život je bio lep, dobijala sam toliko toga da mi se ponekad činilo da srećne prilike poput kiše sipe po meni ili sam ja nalazila način da uživam u onome što sam imala. Srećna sam sto sam odabrala ovaj put i samo želim priliku da sreću koju sam dobila od života, svojim činjenjem na neki način vratim...”