Glumac Nikola Vujović sa nestrpljenjem očekuje premijeru svog prvenca “Kad porastem biću kengur”, koja je zakazana za 26. mart u Centru “Sava”. Dvadesetpetogodišnji Nikola je rođen u Valjevu, i kao što je slučaj sa većinom njegovih kolega, nije ni sanjao da će upisati FDU iz prvog pokušaja. Međutim, to se dogodilo i nedavno je diplomirao u klasi Vladimira Jevtovića. Pružila mu se šansa da zaigra pored bardova domaćeg glumišta u predstavama “Cipele od kengurove kože”, “Mala ljubav za mene ili šta plaši Vinsenta Prajsa”, “Cvetovi zla”, “Mletački trgovac”... Otkriva da je imao malu, ali zapaženu ulogu u TV seriji “Kazneni prostor”. Sada u novom filmu Raše Andrića “Kad porastem biću kengur” tumači Duleta, mladića sa Voždovca, a o toj ulozi kaže:

Nikola Vujović: Igram Voždovčanina koji gluvari, a jedini problem u životu mu predstavlja govorna mana, sa kojom ponekad teško izlazi na kraj. Što se tiče lika, nije mi bilo teško da ga dočaram, jer mi je po pravilu, mnogo lakše da igram osobu koja se razlikuje od mene. Ja sam još na kastingu, osetio da je uloga pisana za mene, pa sam potpuno opušteno izgovarao tekst i dobio ulogu.

Direktan partner u filmu ti je Boris Milivojević. Kako ste sarađivali?

Nikola Vujović: Boris je sjajan čovek, izvrstan glumac i dobar kolega, koji mi je dao prostora da se dokažem i nije kao neki stariji glumci koji vole da sputavaju mlađe partnere. Prosto me je oduševio i voleo bih da sa njim ponovo sarađujem na nekom drugom projektu.

Da li si priželjkivao ulogu u prethodnim Andrićevim “Munjama”?

Nikola Vujović: “Munje” su bile komercijalni hit i taj film sam gledao dva puta. To je neopterećujuća komedija, posle koje se čovek lepo oseća. Jesam poželeo saradnju, a ona se srećom i dogodila.

Smatraš li da u “rok službe” spada i davanje intervjua novinarima?

Nikola Vujović: Da, definitivno to je deo mog posla. Da nisam glumac, nikad ne bih davao intervjue. Međutim, pošto sam odabrao taj poziv, svestan sam da i davanje intervjua predstavlja deo mog zanimanja. Mada priznajem da ne volim da se mnogo eksponiram.

Ti si najpre upisao Internacionalni menadžment, a godinu dana kasnije glumu na Akademiji. Kako je na tvoju odluku reagovala tvoja porodica?

Nikola Vujović: Kada sam rekao ocu (ekonomisti) da želim da se okušam na FDU, on se nasmejao i upitao me šta će mi to. Nije verovao, ali zato je njihovo zaprepašćenje bilo veće kada sam se vratio i rekao da sam primljen.

Da nisi primljen iz prvog pokušaja, da li bi ponovo probao?

Nikola Vujović: Mislim da ne bih. Jednostavno u tom periodu me to i nije toliko zanimalo, da bih grčevito želeo da studiram samo to . San mi je bio da budem menadžer, vozim “astom martina” ručne izrade, živim u Notingemu, imam kuću i porodicu.

Ipak, nisi postao menadžer, već glumac. Da li se ipak nešto iz tvog sna i ostvarilo?

Nikola Vujović: Jeste, a to je moja velika ljubav prema muzici. U osnovnoj muzičkoj školi sam svirao violinu i počeo ozbiljno da se zanimam za muziku, a kasnije sam osnovao bend “Ekstravaganja”. Na početku smo svirali hip hop, a potom reggae dub trip. Danas, posle toliko godina, muzika mi je i dalje velika ljubav i trudim se da napravim u njoj neki svoj stil. Žao mi je jedino što nisam završio muzičku školu. Inače, “Ekstravaganja” je dobio naziv koji sam mu ja prikačio. Ne znači ništa, ali dobro zvuči. Zar ne?!

Voliš li mjuzikl?

Nikola Vujović: Nemam baš neke posebne glasovne mogućnosti, ali bih se trudio da uradim sve kako treba. Mada mi se čini da i nisam najpodobniji za taj žanr.

Jesi li jedinac?

Nikola Vujović: Nisam, imam brata Danila, na koga sam veoma ponosan. On je inženjer elektrotehnike i već godinama živi i radi u Londonu.

Koliko imaš slobodnog vremena i kako ga provodiš?

Nikola Vujović: Najviše vremena provodim sa devojkom Senjom i prijateljima. Moja devojka nije glumica, već se bavi dizajnom enterijera. Što se tiče slobodnog vremena, pre nekoliko dana, pogledao sam dva nova strana filma i verujte uopšte me nisu dotakla. Iako u njima glume vrsni umetnici, toliko su loši da nisu ni vredni pomena, pa ni mog utrošenog vremena. Inače, na FEST-u sam pre nekoliko godina gledao film Balabanova “O monstrumima i ljudima”. To je delo na kome treba potrošiti vreme. A od domaćih bih izdvojio “T. T. sindrom” Dejana Zečevića, koji je dobar horor film, a ja obožavam taj žanr.

Da li si priželjkivao da zaigraš pored nekog umetnika kome si se divio kao klinac?

Nikola Vujović: Jesam i nedavno mi se ispunila želja da zaigram u predstavi “Cvetovi zla” sa Vlastimirom Đuzom Stoiljkovićem. Njega sam još kao dečak voleo da gledam, odnosno slušam njegov glas u liku Patka Dače. On je divan gospodin sa rafiniranim smislom za humor. Drago mi je što sam imao priliku da ga posmatram dok radi neku ulogu. Iako je stariji glumac, po mnogo čemu je moderan umetnik...