Dragan Mićanović se posle dužeg boravka u Londonu, vratio u Beograd, sa porodicom, suprugom Anom Sofrenović i petogodišnjom kćerkom Ivom. Nakon sedam godina zaigrao je na sceni JDP u predstavama “Galeb” i “Mletački trgovac”. Kaže da mu je sada stalno mesto boravka Beograd, a kroz nekoliko meseci, postaće i po drugi put tat, jer je njegova supruga, takođe glumica u šestom mesecu trudnoće.

U predstavi “Mletački trgovac” igraš lik Porcije. Kako si se osećao u ženskoj roli?

Dragan Mićanović: Čuo sam raznorazne komentare na moju prvu pojavu na sceni u ženskoj haljini. Priznajem da sam se dosta pomučio u kreiranju tog lika. Međutim, kada sam ovladao ulogu, bilo je pravo uživanje igrati na sceni. Veliko mi je zadovoljstvo što tumačim ženski lik u “Mletačkom trgovcu”. To je bio veliki zadatak i ogromna promena do sada.Od svih mojih odigranih rola, ova je bila zbiljna najteža, jer igrati Šekspira je veoma zahtevan posao, a ako uz to dolazi da treba da se kreira i suprotan pol, onda je to izuzetan izazov. Srećom, glumački izazovi me privlače, pa mi Ana često kaže da što su preda mnom teže uloge, to ih ja bolje odradim. Verovatno će i moj budući rad biti usmeren ka težim kreacijama.

Trenutno imaš status “slobodnjaka”. Da li ti je neko pozorište nudilo stalni angažman?

Dragan Mićanović: Jesu, nudili su mi iz Jugoslovenskog dramskog pozorišta, ali pošto će uskoro stupiti na snagu Zakon o pozorištu, koji podrazumeva samo “slobodnjake”, mislim da je bespredmetno da se opredeljujem za neku matičnu kuću.

U Londonu si snimio dosta filmova i serija, ali te je malo bilo u pozorištu. Zbog čega?

Dragan Mićanović: Ta podela je morala da se desi. Za velike pozorišne uloge i one koje mene najviše inspirišu, smatrao sam da se moraju odigrati na maternjem jeziku. U inostranstvu mi se pružila šansa za moje pojavljivanje u serijama i filmovima i to sam maksimalno iskoristio. Veoma retko se dešava da u Londonu stranci dobijaju glavne uloge u pozorišnim komadima. Teško da bih ikada mogao da zaigram Hamleta u “Globu”, ali sam zato odigrao Fortibrasa u istom komadu. U svakom slučaju postoji jezička barijera.

I pored toga što si se vratio u Beograd, nastavljaš svoju inostranu karijeru?

Dragan Mićanović: Da, to je izvodljivo, jer je London udaljen od Beograda dva i po sata avionom, koliko otprilike i Niš, ali kolima. Sa dobrom organizacijom je sve moguće.

Da li si se sada uželeo Londona?

Dragan Mićanović: Priznajem da mi malo nedostaje. Ipak, ovih dana bi trebalo da otputujem tamo zbog nadsinhronizacije filma “Slojeviti kolač”, koji sam snimio prošle godine.

Šta ti u njemu najviše nedostaje?

Dragan Mićanović: Atmosfera velegrada, prijatna londonska poslovnost i kafa sa društvom na Foxto skveru, delu Londona koji obožavam.

Koliko ti vremena ostaje za redovnu rekreaciju – igranje košarke sa kumom Draganom Jovanovićem?

Dragan Mićanović: Čekamo lepo vreme, pa da se onda “bacimo” na košarku. U Novom Beogradu sam pronašao odličan teren, a za rođendan sam dobio i specijalnu loptu, tako da sa nestrpljenjem čekujem proleće.

Poslednji domaći film u kome si zaigrao je bio “Točkovi” Đorđa Milosavljevića. Imaš li u planu nešto novo u vezi flma ili televizijske serije?

Dragan Mićanović: Nisam se toliko uželeo kamere, kao što sam pozorišne scene. Poslednje dve godine u Londonu sam dosta snimao filmove, a na televiziji serije. Ali, scena me uvek iznova više privlači. Da su mi ovde i ponudili ulogu u serijama, ne verujem da bih prihvatio, jer bi me to primoravalo da više odsustvujem od porodice, pozorišta i onemogućavalo normalno prisustvo u inostranstvu.

Gde izlaziš kada si u Beogradu?

Dragan Mićanović: Najviše volim da odem na splav, pored Keja, i da na miru popijem kafu.

Jednom prilikom si izjavio da je tvoja supruga Ana odlična glumica, ali težak partner. Hoćete li u buduće raditi neki novi projekat zajedno?

Dragan Mićanović: Sigurno ćemo sarađivati, ali ne znam tačno kada. I ona i ja umetnički sazrevamo. Zajednički život i iskustvo nas neminovno vuku ka tome da zajedno napravimo neki projekat. Bilo šta što budemo osmislili da radimo zajedno, Ana će sigurno biti zadužena za muziku u tom projektu. Ona je po mom mišljenju genijalan kompozitor.

Postoji li neko novinarsko pitanje, koje te bukvalno užasava?

Dragan Mićanović: Ne, nemam emotivan odnos prema davanju intervjua. Svako može da me pita šta želi, a na meni je da li ću odgovoriti ili ne. Jedino mi smeta nespremnost novinara. Ne vređa me, ali me zaista začudi.