Dragan Nikolić, ponovo pleni glumačkim bravurama sa filmskog platna, ali i svojim neospornim šarmom. Sinoć u Domu sindikata održana je premijera njegovog novog filma “Pljačka Trećeg rajha” Zdravka Šotre. Vedar, duhovit i pristupačan sagovornik, intervjue shvata kao deo svog posla i oko toga ne pravi nikakvu famu, a na pitanje da li se zasitio razgovora sa novinarima kaže:

Dragan Nikolić: Davanje intervjua nije fizički napor, nije čak ni psihički, ali ipak, novinari, po običaju, postavljaju ako ne ista, onda slična pitanja, a to priznaćete, deluje pomalo dosadno kada se sluša ili čita. Tako intervjui mogu da postanu kontraproduktivni. Na primer, sada uoči premijere “Pljačke Trećeg rajha” više i ne brojim koliko sam dao intervjua, a na ista pitanja, teško je dati različite odgovore, pa se svuda povlače iste priče. Nikada nisam bio nepristojan prema predstavnicima sedme sile, cenim taj posao, ali ne volim puno da se eksponiram. Treba malo i odmoriti.

Nedavno ste povredili nogu na pozornici, ali ste nastavili sa predstavom i priveli je kraju. Da li je povreda sanirana?

Dragan Nikolić: Jeste, ubrzao sam proces rehabilitacije. Mada još uvek imam neke neprijatnosti sa atrofijom mišića, ali najvažnije mi je da više ne koristim štap i da sam ponovo naučio da hodam. Uskoro ću ići u Igalo, na dodatnu terapiju.

Mnogi porede “Pljačku” sa filmom “Balkan ekspres”. Mislite li da su to slični filmovi?

Dragan Nikoliæ i Nikola Ðurièko u “Pljaèki Treæeg rajha”

Dragan Nikolić: Slični su samo junaci, tačnije u oba filma glavni likovi su dvojica sitnih prevaranata, a sve ostalo je drugačije. Ipak mislim da će oba ostvarenja biti podjednako privlačna za publiku.

Kakva je bila atmosfera dok ste snimali “Pljačku”?

Dragan Nikolić: To zavisi od žanra filma. Kada se snima komedija, kao što je ovde bio slučaj, veoma je bitno da su i glumci i članovi ekipe dobro raspoloženi. Ipak, u našim uslovima snimanje filma je veoma naporno, jer nikada nema dovoljno vremena, pa se najteže scene snimaju posle 16-ak sati rada, kada su glumci premoreni i kada im ponestaje snaga čak i za stajanje u kadru.

Priča se da ste za potrebu uloge morali da se vratite u “školske dane”?

Dragan Nikolić: Ukoliko mislite na nemački jezik, to je tačno. Petnaestak dana pre početka snimanja “Pljačke”, išao sam na časove nemačkog kod Mirjane Popović, pa sad nemački mogu da govorim sa razumevanjem. Taj ubrzani kurs učenja mi je bio pomalo naporan, ali se isplatio. Nadam se da će Nemci razumeti ono što Glavonja govori u filmu.

Vi ste započeli karijeru filmom “Kad budem mrtav i beo” (1967). Imate li evidenciju koliko ste ih do sada snimili?

Dragan Nikolić: Evidenciju ne pravim, ali sam siguran da ih je bilo stotinak. Inače, pre filma “Kad budem mrtav i beo”, snimio sam koprodukciju sa Italijanima u Rimu u “Ćinećiti” i film Vlade Pavlovića “Deca vojvode Šmita”, zajedno za Farukom Begolijem, Josifom Tatićem i mnogim drugim, danas već zrelim glumcima. Potom je došlo snimanje filma “Kad budem mrtav i beo” Žike Pavlovića, pa su me tada svrstali u predstavnike “crnog talasa”, što tada baš i nije bilo popularno. Ipak, moj prvi veliki uspeh bio je upravo taj filmski projekat.

Vas češće vezuju za komedije. Da li vam je to smetalo u karijeri?

Dragan Nikolić: Ne. Komedija je vrlo važan žanr i teži od tragedije. Međutim, ja i volim filmove poput “Balkan ekspresa”, “Ko to tamo peva”, jer njih voli i publika i kritika. Zadovoljstvo mi je što sam čak od prvih 10 najgledanijih domaćih filmova u poslednjih 100 godina, igrao u četiri. Znači da sam učinio pravu stvar.

Dragan Nikoliæ kao Glavonja u “Pljaèki Treæeg rajha”

Mlađe kolege obožavaju da igraju sa vama, i kažu da im dajete neku sigurnost...

Dragan Nikolić: Bez lažne skromnosti, čini mi se da sam dobar partner, jer dajem prostor i drugim glumcima da se iskažu. U umetnosti se ne sme biti sebičan. Treba naravno pomoći mladima, a i pored toga raditi na svom liku, jer to je zajednički uspeh.

Da li vas, kao većinu vaših kolega, privlači pedagoški rad?

Dragan Nikolić: Nisam razmišljao o tome. Mada se, na neki način, time i bavim, ali ne u smislu predavača, već dajući, na osnovu velikog iskustva, savete mladim glumcima.

Kadgod se reprizira emisija “Obraz uz obraz” veoma je gledan,. Da li bi voleli da snimite nešto slično sa suprugom Milenom Dravić?

Dragan Nikolić: Bolje da se i dalje gleda staro, nego da pokušavamo nešto novo na tu temu. Bio je to jedan veoma uspešan obrazac, a mi smo bili dosta mlađi, a da ne pominjemo bolje uslove.

Dragan Nikoliæ u filmu “Zona Zamfirova”

Ono što je dobro ne treba sada na silu ponavljati, odnosno kvariti. Neka sada nešto slično rade novi klinci.

Veliku popularnost stekli ste u serijama “Otpisani” i “Povratak otpisanih”. Kako sada gledate na taj lik?

Dragan Nikolić: Ta uloga mi je jako draga, a tačno je da je i postala prepoznatljiva. Ja sam se u tim serijama bukvalno igrao.

U “Otpisanima” Prle je bio šaljivdžija, a u privatnom životu ste važili za velikog šmekera sa Čubure...

Dragan Nikolić: Ne znam da li je to bilo baš tako. Ali, ne bih to ni demantovao, ni potvrdio.

Da li ste u penziji?

Dragan Nikolić: Nisam još, ali će i to biti uskoro. Treba napraviti prostor i za neke nove ljude, mada verujem da će se i ubuduće naći neka uloga za jednog starijeg gospodina, odnosno za mene...

Poslednjih godina vezuju vas za reklamni spot “Grand kafe”. Da li vam je to omiljeni napitak?

Dragan Nikolić: Jeste, u poslednje vreme pijem samo tu kvalitetnu kafu...