Kada se pre tri meseca pojavio album “Nakon toliko godina”, malo njih je znalo ko je Boris Režak. Publika u Srbiji i Crnoj Gori prvi put ga je videla letos, na festivalu u Budvi gde je pevao pesmu “Nakon toliko godina”, sa kojom se našao odmah iza pobednika festivala Saše Matića i Dada Topića. Pored naslovne numere, u međuvremenu su postale aktuelne i njegove druge pesme, poput “Kada odu svi” i “Pokora”, a za Borisa se saznalo da ima 27 godina, da dolazi iz Banja Luke, ali da se preselio u Beograd i da je ovaj, prvi album radio pune tri godine. Na pitanje šta očekuje od njega, Boris kaže:

Boris Režak: Ja sam čovjek koji želi da bar malo zablista na domaćoj pop sceni. Hoću da bar malo pobjegnem od svih ovih etno i narodnih motiva. Jako mi je žao što je loša muzika, koja ničemu ne vodi, izuzetno popularna u Srbiji. Pisao sam nekoliko tekstova i muziku za svoj album i guraću ovaj pop fazon dokle god to bude imalo smisla i dok budem imao snage. Leontina mi je uradila pesmu “Anđeo”, Aleksandra Milutinović mi je pisala jednu pesmu, tako da sam, uz svoje pesme, dobro kompletirao album.

Koliko se ti uopšte baviš muzikom?

Boris Režak: Ovo mi je debi album, ali sam od pete godine počeo da sviram bubnjeve i gitare, a kasnije i klavir. Iako nisam mislio da ću biti pjevač, uvijek sam svirao iz nekog gušta i ljubavi prema muzici. Mislim da je i rat uticao da počnem da se bavim muzikom, jer mi škola nije išla u željenom smeru u tim ratnim godinama. Ja sam propali student koji se tražio u nekom zanimanju, a na sreću sam se našao u muzici.

Krajem nedelje ćeš nastupati na domaćem festivalu Beovizija, a ako uđeš među najbolje eto te i na izboru za Eurosong...

Boris Režak: Bilo bi super da se to desi. Dva puta sam učestvovao na bosanskom izboru za pesmu Evrovizije. Prvi put sam bio peti, a prošle godine drugi. Malo je falilo da pobjedim i da predstavljam Bosnu na Evroviziji. Pevao sam u duetu sa jednom Nemicom i imali smo velike planove. Sada nisam opterećen i bitno mi je da promovišem još jednu pesmu. Ako bih pobjedio naravno da bih bio srećan. Ko ne bi volio da ode na pesmu Evrovizije?

Za tvoju muziku mnogi kažu da su u fazonu Georgieva i Gibonija. Da li ti smetaju takva poređenja?

Boris Režak: Ne smetaju mi poređenja, ali nisam preterano srećan da me porede sa bilo kim. Mislim da moje pjesme nemaju veze ni sa muzikom koju radi Georgiev, ni sa Gibonijevim pjesmama. Ne pjevamo isto, iako je sve to pop muzika, iako su to ljubavne pjesme. Mislim da je moja interpretacija energičnija, što ne znači da je bolja ili lošija. Samo je drugačija po intenzitetu pjevanja.

Ispod levog uveta istetovirao si slovo “D”. To je, pretpostavljam, početno slovo nečijeg imena?

Boris Režak: Da, “D” kao Dario! To je moj rođeni brat, koji je mlađi od mene 15 godina i koga obožavam. On mi je najveća inspiracija. Dugo sam bio jedinac i mnogo mi je nedostajao još neko u detinjstvu. Zato sam bio presrećan kada se on rodio. Tetovaža je jako bolela, a možda i nađem neku Danijelu ili Draganu, pa će i za nju tetovaža biti prikladna.

To znači da nemaš devojku?

Boris Režak: Još uvijek nisam našao ženu svog života. Sada sam u nekoj fazi “ni na nebu ni na zemlji”. Voleo bih da mi neko rešenje padne sa neba.

Videli smo te u novogodišnjoj pesmi televizije Pink. Gledaoci, međutim, nisu videli da si tada nosio gips...

Boris Režak: Slomio sam nogu na fudbalu! Skinuo sam gips, ali me noga još uvijek boli. Možda ne ličim na nekog sportskog tipa, ali sport zaista obožavam. Taj lom me je sprečio da ove godine idem na skijanje, jer mnogo volim da skijam i da boravim na planini.