Cacanski pevac Rade Jorovic jedan je od ono malo preostalih autenticnih vokalnih solista prave srpske muzike i sumadisjkog zvuka koji je narusen islamizovanim zvukovima koji nam svakodnevno stizu od izvikanih i popularizovanih kompozitora "narodne muzike" iz Turske, Irana, Saudijske Arabije... Uvek je voleo da uz malu dozu humora, kao pravi seret, prilagodi humor svom estradnom imidzu: od prvog albuma i hita "Selo moje lepse od Pariza", kada se slikao kraj plasta sena, sa sajkacom u seoskom ambijentu, do vrlo popularne pesme "?ene vole oficire" - gde se slikao u uniformi oficira srpske vojske iz Prvog svetskog rata, sa dve lepe dame sa garderobom koja je bila moderna s pocetka dvadesetog veka.

Nasa najeminentnija diskograsfka kuca imala je puno poverenja u Radeta, koji nije bio visokotirazan pevac, ali je uvek bio u takozvanoj narodnjackoj "zlatnoj sredini", koji sa svakim albumom ostvari solidnu prodaju i donese diskografskoj kuci odredjeni prihod. On je ostao uvek medju najkavlitetnijim pevacima i zabavljacima "zlatne sredine", sa hitovima koje i danas obo?avaoci narodne muzike znaju i rado pevaju:"Selo moje lepse od Pariza", "Nisam cata", "Pogledom te tra?im", ?ene vole oficire", "Putuj u kocije bele", "Kavaljer", obrada pesama "Lepotica i sirotan", "Ti si zena mog zivota"...

Uvek je gajio pravi sumadijski melos, ali nikada nije grabio ka nacionalistickim pesmama. Bio je stalni ucesnik "Hit parade" i "Folk parade", i vrlo retko se pojavljivao na festivalima. Skroman, povucen, izbegavao je skandale, afere, i dokazivao se iskljuclivo pesmom i somenskim nastupima na koncertima, u restoranima, kafanskim satrama..., i zato za njega uvek ima posla kod svih onih koji vole kvalitetnu narodnu muziku i isto takvu interpretaciju, kakvu nudi kozer, zafrkant i humorista Rade Jorovic. Godine prolaze ali on uvek ostaje i medju najaktuelnijim je pevacima koga traxi srpska dijaspora sirom sveta.