Mladi reper Marčelo (kome je pravo ime Marko Šelić), objavio je svoj debi album “De facto” u izdanju kuće Bassivity records. Marčelo je iz Paraćina, muzikom se bavi dosta dugo, a trenutno u Beogradu studira Filološki fakultet. Za njega drugi hiphoperi govore da je najbolji liričar i da mu rime idu kao od šale, a kako je uopšte počeo da se bavi ovom vrstom muzike, priča:

Marčelo:U životu se sve velike stvari dešavaju slučajno, u to sam duboko ubeđen. Ja sam ovu muziku otkrio pre sedam godina. Moj stariji brat od tetke, koji živi u Nemačkoj, dolazio je u Paraćin na odmor i donosio neku muziku, puštao mi, pa sam ja tako i saznao za rep muziku. Imao sam nekih 14 godinav, sve to me je zaintregiralo i pomislio sam, što i ja ne bih nešto pokušao. To je bilo sve klinački, neozbiljno, a pravi rad je počeo 2000. godine. Od tada sam krenuo ozbiljnije sa ovom muzikom.

Dugo si čekao na debi album?

Marčelo:Pa i nije toliko dugo. Ove pesme su neke 2001. počele da mi se motaju po glavi. Na albumu je 18 pesama, sve sam naravno pisao sam, sem deonica koje repuju gosti. To je pravilo u hip-hopu, da gost sam napiše deonicu koju će odrepovati. Gostiju ima toliko, da ne bih sve da nabrajam, jer ću sigurno nekog zaboraviti. Samo je šest producenata, a broj gostiju je dvocifren.

Ljudi koji se kod nas bave hip-hopom obično su iz Beograda i uglavnom “ćoškare” u nekom od novobeogradskih blokova. Gde si ti “ćoškario” u Paraćinu?

Marčelo:Ćoškario sam gde i svi, jer ceo Paraćin stane u jedan ćošak. Tamo je situacija jasna, jer je grad mali. Izbor je veoma jednostavan: ili ćeš da budeš seljačina ili ne, a onda ti seljačine, zato što štrčiš, prilepe etiketu narkomana ili budale. To je tipična priča male sredine. Paraćin je poznat po postojanju folkoteke. Iako je taj naziv izumreo u drugim mestima, mi smo ga zadržali. Tu se pojavi izvesni narodnjaki i, kako ljudi pričaju, zanemi jedno 10 minuta. Onda se osvesti, pa kaže “Izvinite, ja nikad nisam pevao pred 3.000 ljudi!!!” Na žalost, Paraćin doživljava neprekidan odliv inteligencije. Svako ko hoće nešto da uradi u životu ide u Beograd. Ne želim da pljujem svoj grad, jer ga nosim u srcu, ali ono što je negativno - negativno je!

Da li poznaješ Anu Nikolić, koja je takođe iz Paraćina?

Marčelo:Ne, ne poznajem je! Ona nam je pevala na maturi, ali to je bilo pre tri godine i tad niko nije znao za nju. Imao sam priliku da upoznam neke ljude koji se bave tom komercijalnom muzikom i to su često gotivni likovi, iako pevaju sranje. Da ne budem patetičan, nama su zatvorili klub, a njima posao cveta. Ta muzika radi to što radi masi, a to se vidi u provinciji, a ne u Beogradu.

Tvoje kolege tvrde da si najbolji liričar među reperima. Ko ti je dodelio tu titulu?

Marčelo:Dodeljuju ljudi svašta!(smeh) Ne znam ko je to smislio, ali mi svakako laska i prija ako moje kolege imaju takvo mišljenje. Ako je to tačno, verovatno je zaslužan fakultet i ljubav prema jeziku. Reči su jako moćno oružje MC-ija! Ako barata sa većim brojem reči, veće su mu šanse da pogodi metu.

U rep muzici se često koriste psovke. Da li postoji neko pravilo gde treba, sme ili ne sme da se opsuje?

Marčelo:Hip-hop bi trebalo da bude autentična stvar svakodnevnog razgovora ljudi. Svi mi pričamo između sebe na određen način i psovke su sastavni deo gotovo svakodnevnog razgovora. E, te psovke dobijaju na značaju ako ih kažemo mi ili rokeri. Odmah se jave neki likovi koji kažu da smo prostačine, a oni sami svakodnevno koriste psovke. Kao, Grand ili City records su rekli nešto fino i kulutrno, jer ne koriste psovke! Malo sutra! Sigurno je da se psovke u hip-hopu ne koriste radi samog psovanja, već imaju drugu poruku.