Jedan od najperspektivnijih mladih glumaca je Vuk Kostić (24) do sada je igrao u projektima “Apsolutnih sto”, “Mala noćna muzika”, “Velika drama”, “Damin gambit”. Ostvario je zapažene uloge i osvojio brojna priznanja, među kojima su niški “Gran pri”, Sterijina nagrada i druga glumačka priznanja na festivalima u Herceg Novom, Novom Sadu, Parizu, Solunu... Nedavno je završio snimanje filma “Život je čudo” (radni naslov “Gladno srce”) Emira Kusturice, a trenutno ga gledamo u televizijskoj seriji “M(j)ešoviti brak”. Vuk ne odbija novinare, ali ga je prilično teško privoleti za intervju. Na pitanje zbog čega je to tako kaže:

Vuk Kostić: Jednostavno imam malo slobodnog vremena, a priznajem da su i novinari pomalo čudni, uzmu moje slike, a posle ne mogu da ih dobijem nazad. Korektni su samo dok im trebam, a kasnije se ponašaju u smislu “boli me uvo”. To me priznajem pogađa i možda zato retko dajem intervjue. Verovatno se još i nisam navikao na takvu vrstu razgovora.

Pripadaš li sada popularnim glumcima?

Vuk Kostić: Ne znam, jer ne posmatram to tako. Ja samo radim posao koji volim i trudim se da ga odradim najbolje.

Misliš li da kod nas ima glumačkih zvezda?

Vuk Kostić: Ima, i te kako, na primer Petar Kralj, Đuza Stoiljković, Nikola Simić, Aleksandar Berček... To su ljudi koji su odigrali veliki broj uloga, da im se ni broj ne zna. Što se tiče mlađe generacije, tu je, pre svih, Nikola Kojo. Ali vidim da sve češće, novinari nekom mladom glumcu, bez razloga, “nadenu” epitet zvezde ili mega zvezde, pa pojednicima bude neprijatno. Po mom mišljenju, za takve veličine, treba mnogo godina igranja, ogroman talenat, brojni projekti... Tek tada se može govoriti o zvezdama.

Ti si igrao baš u projektima sa glumačkim zvezdama. Jesi li imao tremu?

Vuk Kostić: Oni jesu veličine, ali nisam ni ja mačji kašalj. Ne govorim iz neke prepotentnosti, ali da se razumemo - da nisam bio dobar, ne bih bio ni pozvan da igram sa njima.

Ljudi stiču utisak da si neozbiljan, ali kada si na sceni ili pred kamerama, postaješ nešto drugo - ozbiljan i odgovoran...

Vuk Kostić: Volim pozorište i posvećen sam mu. Na prvom mestu tu je Narodno pozorište, jer mi je to matična scena. Čak i kada bi mi ponudili neku sjajnu inostranu ulogu, od koje “boli glava”, pozorištu nikada ne bih rekao zbogom, već bih mu se uvek vratio.

Šta je sa filmom koji je trebalo da radiš sa Sinišom Kovačevićem?

Vuk Kostić: Film “Sinovci” je već trebalo da počne sa snimanjem, ali je došlo do finansijskih problema. Nadam se da će uskoro sve biti prevaziđeno i da ćemo početi sa realizacijom.

U međuvremenu si snimio film “Život je čudo” Emira Kusturice. Kakva je bila vaša međusobna saradnja?

Vuk Kostić: Sve zavisi kako se glumac postavi na početku rada. On je poznato svetsko ime, a meni je kao mladom glumcu bila čast što me je pozvao da igram u njegovom filmu. Radili smo godinu i po dana, polako i studiozno, i bilo je to divno iskustvo. U filmu igram mladog fudbalera koji kreće u vojsku i igrom slučaja postaje ratni zarobljenik.

Jesi li privatno dobar fudbaler?

Vuk Kostić: Nisam baš Piksi, ali nisam ni potpuni mentol i sa drugarima često pikam fucu.

S obzirom na to da će Kustin film premijerno biti prikazan na Kanskom festivalu u maju, očekuješ li neko priznanje?

Vuk Kostić: Verujem da ću biti u Kanu, ali ako dobijem nagradu, možda sve prodam i pređem u Hollywood... Šalim se... Hollywood me ne privlači, jer želim da kod nas pokažem sve što znam.

Čime se još baviš u slobodnom vremenu?

Vuk Kostić: Možda deluje čudno, ali se bavim i sportovima poput ronjenja (stariji brat Nestor je internacionalni instruktor tog sporta), skijanjem, ribolovom, lovom...

Koji ti je najveći lovački trofej?

Vuk Kostić: Ulovio sam više srndaća, jednog muflona i divlju krmaču od 120 kilograma. Od riba lovio sam smuđa i pastrmku. Draže mi je da pecam na moru, jer imam jedrilicu i bavim se i jedrenjem. Na moru provodim dva – tri meseca godišnje.

Pošto voliš prirodu, maštaš li nekada da živiš u nekoj usamljenoj kući okružen nedirnutom prirodom?

Vuk Kostić: Ne, jer sam ja gradsko dete, tačnije žitelj Crvenog krsta, pa mi čak ni New York nije primamljiviji od rodnog Beograda. Nikada ne bih zauvek otišao u inostranstvo. Mogao bih samo povremeno da radim tamo, ali nikada da ostanem zauvek.

Šuška se da će Dejan Zečević snimiti drugi deo filma “Mala noćna muzika”. Da li ćeš ponovo zaigrati u ovoj komediji?

Vuk Kostić: Bilo je reči o tome, a ja sam posebno vezan za taj film, jer sam tom rolom prvi put zaigrao u komediji na velikom platnu. Kičić i ja smo i privatno drugari i obojica smo skapirali taj projekat. Ukoliko bude nastavka i pozovu me, verovatno ću i zaigrati.

Imaš li određene reditelje sa kojima bi voleo da radiš?

Vuk Kostić: Sa Srdanom Golubovićem sam radio njegov i moj prvenac “Apsolutnih sto” (druga slika, treći s desna) i mislim da je on sjajan čovek i profesionalac. Zna šta hoće, a to je najvažnije kod reditelja. Takođe ima i par mladih rediteljskih snaga koji će tek pokazati šta znaju. Jedan od njih je Istok Tornjanski, dečko koji obećava.

Voliš li da pevaš?

Vuk Kostić: Da. Preferiram džezijanu, bluzijanu, a čak se moram pohvaliti da sam pevao i u spotu Narodnog pozorišta “Samo nam je ljubav potrebna”, tačnije repovao sam na sopstvene stihove.

Šta trenutno radiš?

Vuk Kostić: Pripremam veliki projekat Gorana Markovića “Vila Sašino”, koga režira Milan Karadžić. Tumačim lik Aleksandra Obrenovića, dok mi je direktna partnerka Nataša Ninković u ulozi Drage Mašin.