Posle odlaska iz grupe TAP 011, Ivana Pavlović okupila je klince iz komšiluka sa Bežanije i napravila bend. Za nju sa pravom kažu da ima glas od koga se ledi krv u žilama, a sa svojom grupom snimila je drugi album “Ni ovde ni tamo”, koji je, medijski, dosta slabo ispraćen. Snimili su spot za pesmu “Bez promene” i ona se jedina i izdvojila sa albuma. Razgovor sa Ivanom počinjemo pričom o tome koliko je (ne)zadovljna plasmanom albuma:

Negative – Ivana Pavlović: Generalno nisam zadovoljna kako je medijski propraćen. Ne želim da tražim krivce, jer to nije ni bitno. Oni koji su stvarno želeli da dođu do albuma, pratili su šta se dešava, ali je suština da većina ljudi i ne zna da smo objavili album i koje se pesme na njemu nalaze.

Šta ćete uraditi da vam album ne propadne?

Negative – Ivana Pavlović: Mislim da neće da propadne, jer mi sami, zato što mislimo da je album jako dobar, nećemo da dižemo ruke od njega. Imamo i volju i želju da krenemo u promociju ispočetka. Snimićemo spot za našu omiljenu pesmu “Led”, a kasnije planiramo da uradimo i spotove za pesme “Ni ovde ni tamo” i “Od stakla”.

Album ste objavili za PGP. Priča se da menjate diskografsku kuću?

Negative – Ivana Pavlović: Mi ćemo uraditi šta god je potrebno da bismo promovisali nove pesme. Ono što je dobro, ostaće, ono što je za seču, seći će se. Još nismo sigurni koje ćemo poteze preduzete, a te priče o našem prelesku u City Records ili neku drugu kuću za sada su domenu novinarskih nagađanja.

Pre su vas zvali “Ivana i klinci”. Kako danas funkcionišete kada su “klinci” porasli?

Negative – Ivana Pavlović: Ja sam srećna što su danas četvorica opasnih mladića oko mene. Ja sama ne bih ni mogla da se snađem, jer ne volim nikada ništa sama da radim. Mnogo bolje funkcionišem u ekipi. Svi smo sazrevali o okviru benda, iako je razlika u godinama između njih i mene četiri, pet godina. Menjamo se i dobro funkcinišemo.

Za mnoge medije si totalna enigma. Kako se napravila ta fama oko tvog imena?

Negative – Ivana Pavlović: Mislim da nisam nikakva enigma, a svakako se nisam trudila da stvorim neku misteriju oko sebe. Radim prilično impulsivno neke stvari. Nisam proračunata. Možda zbog toga što ne radim stvari planski, nekad kasnim i gubim vreme. Sve u životu radim kako mi dune, i mislim da bi svi trebalo da se tako ponašaju.

Za neke medije tvoje crne pesme i mističnost bile su dovoljne da te proglase narkomankom i sektašicom?

Negative – Ivana Pavlović: Ha, ha, ha... Ne mogu ja da se oblačim u žuto i plavo, ako volim crnu boju, da bi ljudi mislili da sam normalna. To mi je bezveze. Tih priča je bilo, a mene to zasmejava. Zato nikada neću ni da pričam sa novinarima tih novina, jer oni ionako sve znaju o meni. U početku su me te priče jako bolele, a sada mi je svejedno.

Opšte su poznati tvoji tmurni tekstovi pesama. Ima li kraja tom crnilu?

Negative – Ivana Pavlović: Pa, ne znam? Meni je zaista jako teško da napravim veselu pesmu. Bilo mi je teško da završim tekst za pesmu “Kontakt”, jedinu veselu na ovom albumu. Meni se to nije uklapalo u priču. Šta god da napišem bude mi smešno. Nisam baš vesela, mislim da je retko ko veseo u ovoj zemlji. Ali, kada treba malo prekopati po crnim osećanjima, materijala koliko god hoćeš! Ko zna, možda mi jednog dana nešto kvrcne u glavi, pa napravim 10 veselih pesama.

Da li si nekada razmišljala da si ti osoba koja možda nije trebalo da se rodi ovde?

Negative – Ivana Pavlović: Da!(smeh) Vrlo često me obuzmu takva razmišljanja. To je ona priča “šta bi bilo kad bi bilo”. Šta bih sve mogla, gde bih bila... Ali, ne vredi razmišljati mnogo o tome i bedačiti se. Očigledno sam sa nekim razlogom ovde gde sam. Sa tim moram da se nosim, šta da radim.

Za kraj, da li se družiš s Gocom Tržan i muškim delom TAP-a?

Negative – Ivana Pavlović: Ne družim se sa Gocom, ali kada se vidimo pozdravimo se, pitamo za porodice što je i normalno. Sa Milanom, Perom i Đoletom se čujem s vremena na vreme. Desi se da zaglavimo u nekom restoranu i da se provedemo zarad starih vremena.