Stanislava Staša Dimitrijević balerina iz Beograda, postala je deo istorije čuvenog “Playboya”. Naime ova 28-godišnja devojka slikala se za duplericu prvog srpskog izdanja čuvenog magazina za muškarce. U isto vreme, u decembru prošle godine, našla se i na duplerici hrvatskog “Playboya” i na taj način postigla svojevrsni rekord vredan Ginisa, jer će njeno lice uskoro krasiti i duplericu slovenačkog “Playboya”! O celoj priči vezanoj za “Playboy” i o tome da li joj se povećala popularnost u poslednje vreme, Stanislava priča:

Stanislava Dimitrijević: Svesna sam toga da sam najpoželjnija riba u gradu. Javljaju mi se ljudi koje uopšte ne poznajem, čestitaju i upućuju podršku tipa: “Svaka čast, rasturaš” i “Najjača si”. Što da krijem, sve mi to prija, jer kojoj ženi ne imponuje da se svi lože na nju.

Pre osam godina si diplomirala u baletskoj školi “Lujo Davičo”. Da li si se uopšte bavila baletom?

Stanislava Dimitrijević: Kratko vreme sam boravila u inostranstvu (Francuska, Španija, Grčka) i igrala balet, džez, karakterne igre i na vreme shvatila šta prolazi kod publike. Po povratku u Beograd, počela sam da snimam spotove. Prvi sam snimila sa Gruom za njegovu pesmu “Petak”, kada sam se i usudila da obučem kupaću tangu i pokažem svoju tetovažu. Potom sam radila i sa Nešom Galijom, Hani, Ivanom sekspresom, Petrom Jelićem, ali i brojne reklame, među kojima poslednju sa Emirom Kusturicom za “Next sokove”.

Šuška se da si u inostranstvu bila striptiz igračica?

Stanislava Dimitrijević: Da definišem, striptiz je skidanje odeće do gole kože, uz muziku. Ja to u životu nisam uradila, što ne znači da je pogrešno i da neću nikada i to raditi. Nisam ugrožena materijalno, niti mentalno, pa me nešto slično i ne privlači. Ja sam model i balerina, koja ne radi striptiz, već se slika i igra.

Kako je došlo do tvoje saradnje sa mesečnikom “Playboy”?

Stanislava Dimitrijević: Hrvati već dve godine imaju svoje izdanje ovog poznatog časopisa i kada sam letos upoznala neke momke iz njihovog marketinga, prihvatila sam ponudu da me snime za duplericu. Poslala sam moj book i CV mail i u roku od par dana otišla u Zagreb na slikanje. Fotografisao me je Rino Gropulo i duplerica je objavljena u decembru, kada je promovisano i srpsko izdanje “Playboya”. Drago mi je što sam baš ja uspela da se nađem na dve duplerice različitih izdanja ovog mesečnika, što je, čini mi se, do sada bilo nemoguće.

Koja je razlika između našeg i hrvatskog “Playboya”?

Stanislava Dimitrijević: Hrvati to duže rade, poslovni su i uigrani. Funkcionišu kao jedan dobar tim, gde grešaka nema. Što se nas tiče, normalno je da se greši kada se prvi put radi nešto novo, ali nadam se da će drugi put biti bolje.

Znači li to da nisi zadovoljna slikama koje su objavljene u našem izdanju?

Stanislava Dimitrijević: Mislim da je odabir fotografija bio preteran, jer je ovo ipak “Playboy”, a ne “Hustler”. Međutim, ja sam svoj posao sjajno odradila. I za srpsko i za hrvatsko izdanje slikao me isti fotograf. Deset sati sam provela na samom snimanju, ali su greške učinjene kod odabira, a ne kod slikanja.

Nekima tvoje fotografije deluju degutantno...

Stanislava Dimitrijević: Ne bih se složila da su slike degutantne, već je data hard cor varijanta. U Hrvatskoj je bila “light” varijanta, a tako će biti i slovenačko izdanje. Ovde se digla velika prašina, što je i normalno jer živimo na Balkanu. U Zagrebu već to nije bio slučaj. Uopšte uzev, do mene ti komentari i ne dolaze, jer ja ništa ne primam srcu. Znam šta radim, koliko vredim, a sve ostalo je nešto što nema veze sa mojim razmišljanjima. Raduje me što sam dobila publicitet koji sam želela i, u istom mesecu, odradila dva “Playboya”.

Međutim, usledio je i poziv iz Hrvatskog narodnog kazališta. Da li si ga prihvatila i o čemu je reč?

Stanislava Dimitrijević: Radi se o modernom neoklasičnom “darc” baletu na špic patikama. Za nekoliko dana odlazim u Zagreb na pripreme, a premijera se očekuje u maju.

Nameravaš li da se vratiš u Beograd ili ćeš ostati u Zagrebu?

Stanislava Dimitrijević: Zagreb mi se jako sviđa i tamo dobro funkcionišem. Iskrena da budem, ne bih se vraćala u Beograd, iako imam porodicu i puno prijatelja u njemu. Međutim, gde god da odem, sa njima sam vrlo bliska u mislima. Ipak, Beogradu ću se uvek vraćati bar na kratko. Najviše bih volela da odem na istok i tamo nastavim da živim, ali sam svesna da na istoku ne mogu da ostvarim svoje poslovne snove.

Koji ti je cilj u životu?

Stanislava Dimitrijević: Za mene život nije šablon i u njemu se ništa ne može planirati. Srećom, meni se u životu sve samo namešta, jer sam otvorena za spoljne provokacije i znam da provalim kada je pravo vreme da nešto treba učiniti. Što sam starija, sve mi je lepše i lakše.

Kada si uradila tetovažu žar ptice na zadnjici?

Stanislava Dimitrijević: Žar pticu (rajsku pticu) sam tetovirala kada sam imala samo 17 godina, a povod je bio dvojak. Istetovirala sam je iz umetničkih pobuda, jer mi je njome obeležen jedan period života kada sam sazrevala i od devojke postala žena. Sa druge strane, “Žar ptica” je moj omiljeni balet u koji sam se zaljubila još kao klinka.

Znači li to da ćeš se i dalje tetovirati, kad god ti se u životu dogodi nešto značajno?

Stanislava Dimitrijević: Ne, jer ne treba ni u čemu preterivati.

Iskreno da li te je bilo stid da se obnažiš zarad snimanja za duplericu?

Stanislava Dimitrijević: Ne, kada sam gola, naoružana sam do guše. Svesna sam svog tela, do njegove poslednje pore i znam koliko je ono dobro. Naravno zahvalnost dugujem i genima, ali kada u kasnim 20-im godinama geni počnu da gube svoj uticaj i časovnik krene da otkucava, na red stupaju vežbe i rad da se moj produkt – telo izvaja. Neobhodne su mi svakodnevne vežbe.

Da li si povečavala grudi?

Stanislava Dimitrijević: Jesam, jer genetska predispozicija tog dela mi nije išla u prilog, ali mi to sve do pretprošle godine nije smetalo. Međutim, kada je trebalo da snimim neke reklame za donji veš i bikini, bila sam odbijena od strane fotografa konstatacijom: “Šteta što nemaš grudi”. Odlučila sam se da odem kod estetskog hirurga i da on da svoj sud. Nisam želela da budem porno ili erotska diva, već samo osoba koja će moći adekvatno da odgovori na poslovne projekte. Ispalo je fenomenalno, jer je to urađeno kako treba i nikako previše.

Mnoge poznate žene sa našeg prostora su izjavile da se ne bi slikale za domaći “Playboy”, već samo inostrani. Šta misliš o tome?

Stanislava Dimitrijević: Ljudi se plaše tuđeg suda. Živimo na Balkanu i teško je raditi bez osvrta na tuđu kritiku. Međutim, mislim da ako odlučiš da se slikaš, zašto to uraditi krišom. Probaj, slikaj se i videćeš da ćeš se bolje osećati. Važno je samo kako će tebi biti, a ne šta će drugi o tome misliti. Ne treba biti patetičan. Želela sam da se slikam i to sam uradila, bez licemerja.

Pripadaš li osobama koji ruše tabue?

Stanislava Dimitrijević: Ne znam, jer kad nešto želim to i postignem. Još u baletskoj školi sam se tetovirala i probušila nos. Nisam to smatrala modnim trendom, već sam tako želela. Ako je to bio tabu, onda sam ga i srušila, mada to ne osećam tako.

Nedavno su u jednom tabloidu objavljene tvoje fotografije sa glumcem i voditeljem Milanom Kalinićem. Da li ste u šemi?

Stanislava Dimitrijević: Milan je moja simpatija i želim baš tako da ga predstavim, a ne kao mog mladića. Zajedno smo dočekali i Novu godinu, pa je normalno da su nas odmah sparili. Sećam se našeg dolaska na doček, gde su se svi došaptavali: “Evo Stanislave i Milana”ili “Blago tebi brate, koja riba!” Izazvali smo pažnju kao da smo Viktorija i Bekam. Sve mi to imponuje i godi. On je sjajna osoba i poznajemo se već dugo.