Dvometraš s mikrofonom, Marko Bulat, skrenuo je pažnju na sebe pesmom “Priljatelji, braćo, kumovi”. Kasnije, na mnogobrojnim klupskim svirkama pokazao je da ume da peva i da je pravi majstor za živu svirku i živo pevanje. Iako deluje mirno, povučeno i stidljivo, kada se nađe u svom prirodnom okruženju, odnosno sa mikrofonom na bini, pršti na sve strane. O tome da li su splavovi, na kojima najčešće i peva, mesta na kojima se najbolje oseća, Marko priča:

Marko Bulat: Pa jesu definitivno! U stvari, najlakši deo mog posla je uzeti mikrofon i pevati. Tako sam počeo da pevam i dok to radim osećam se jako dobro. Pravim atmosferu, ljudi se vesele oko mene, vidim osmehe, a to pevaču može samo da imponuje. Sa druge strane, ostale stvari koje prate estradu prilično me umaraju. Tračevi, ružne stvari, priče koje dokoni ljudi izmišljaju o drugim ljudima, kolegama, sve mi je to glupo i beznačajno.

O tebi nismo pročitali gotovo nijedan trač?

Marko Bulat: Ja sam čuo o sebi priče koje idu što se kaže “od usta do usta”, ali, Bogu hvala niko nije objavljivao u medijima neke budalaštine o meni. Moj posao su gostovanja, promovisanje pesama, davanje intervjua za medije i ja to tako doživljavam. Salvador Dali je jednom rekao da kada čovek radi nešto uspešno bez reklame, to je isto kao da namiguje prelepoj devojci u mraku. Samo on zna šta radi, a ostali ne. Naravoučenije je da je reklama ipak bitan faktor da bi čovek što većem broju ljudi pokazao šta radi.

Kažeš da je reklama bitna. Da li te je neko “dobronamerno” savetovao da se slikaš sa ovom ili onom devojkom zarad reklame?

Marko Bulat: Bilo je nekih pokušaja na snimanjima novogodišnjih emisija. Jednom sam išao sa Acom Pejovićem na snimanje, i novinar jednog časopisa nam je rekao da bi bilo dobro da nas slika u nekoj neobičnoj situaciji, kao da ja dajem bananu Aci jer narod voli takve neke fore na fotkama. Meni je to bilo jako glupo, pa sam mu ironično rekao da je najbolje da uzmem svinjsku glavu da je glođem, a da me on slika. Te primitivnosti me zaista ne interesuju. Toliko je sve na našoj muzičkoj sceni otišlo u bestraga, da više ništa nije blam i nije nedozvoljeno, samo da se dođe do neke senzacije.

Sem “prijatelja, braće i kumova”, ko još sluša Marka Bulata?

Marko Bulat: Ti si to sad tako rekao da izgleda kao da me sluša samo uža familija!

Ne, nego te oni sigurno slušaju, pa je pitanje ko su ostali?

Marko Bulat: Dovoljno je da dođeš na jedan moj nastup i da vidiš strukturu ljudi koji dolaze na moje nastupe, a ima ih raznih. Mislim da me i žene i muškarci podjednako slušaju, a srećan sam što se muškarci razvesele na mojim koncertima, jer žene ipak lakše zaigraju i više njih je spremno na igru do zore. Mislim da kada čovek pridobije mušku publiku, teško je izgubi. Ženska publika možda i gaji neke skrivene simpatije prema tebi, pa je tu, a muškarci su tu samo zbog muzike i tih žena. Ubeđen sam da je lakše pridobiti žensku publiku.

Kakve ti žene ili devojke prilaze?

Marko Bulat: Činjenica je da sam srećno oženjen, a devojke prilaze da se slikaju, da dobiju autogram, da se upoznaju... Poneka želi da me poljubi i ja to dozvoljavam. To je sastavni deo ovog posla. Kakav bih ja mrgud bio kad bih rekao: “Ne može!” To je normalno i to se dešava svim pevačima i pevačicama.

Da li ti je žena ljubomorna?

Marko Bulat: Mislim da to pitanje nije ni potrebno, jer svi znamo odgovor. Kad nekoga voliš i primećuješ da ga i drugi žele, tu se naravno pojavljuju neki odbrambeni sistemi. Ja volim svoju ženu i srećan sam u braku.

Čuli smo da su u Kragujevcu pokušali da zloupotrebe tvoje ime u jednom lokalu?

Marko Bulat: To je tačno! Ja sam hteo da u medijima ispričam priču o prevari, ali oni o tome nisu pisali, već su napisali da je neka velika senzacija to što sam počeo da nosim naočare. Ja i dalje verujem da publika nije primitivna i da ima ljudi koji vole da pročitaju nešto normalno, a ne samo ko je sa kim i ko nosi gaćice, a ko ih ne nosi.

I šta je bilo u Kragujevcu?

Marko Bulat: U septembru prošle godine ponudili su mi tezgu u Smederevu, na koju sam i otišao. Onda mi ljudi iz Kragujevca jave da na lokalnoj radio stanici ide reklama kako to veče pevam u Kragujevcu. Zvao sam tu radio stanicu da demantujem, ali oni nisu hteli da me uključe u program. Eto, to je ta priča.