Kad bi Mitar Mirić pevao kao što priča, mogao bi slobodno da se mane “ćorava posla” i “zatvori radnju”! Godinama među novinarima potvrđuje status “nezahvalnog” sagovornika iz koga se reči “izvlače klještima”. Priznaje da mu je rečitost, za razliku od muzikalnosti, slabija strana. Ne voli mnogo da ćaska, “mudruje i pametuje” po medijima i nisu mu dragi oni koji vole da “prosipaju pamet”. Jezik mu se zaveže kad treba da priča sa novinarima, ali zato kad dograbi mikrofon, uživa! Tako je od kad zna za sebe... Njegov poslednji album i pesme sa njega, još sveže i vruće, malo koga ostavljaju ravnodušnim. Uvek je bilo tako sa Mirićem... Za neke je bio oličenje uspeha i sjajnog pevača, za neke simbol kiča i neukusa koji treba iskoreniti. On za to ne mari i uporno “tera svoje” već treću deceniju, dok ispred njega trči njegova “himna” - “Ne može nam niko ništa”, jedan od njegovih najvećih hitova koji se često mogao čuti i na mitinzima političkih stranaka!

Mitar Mirić: Baš me briga za one koji misle da je ono što radim čist kič. Kad čujem tako nešto, ja se slatko nasmejem i idem dalje! Pevam onima koji me vole, a takvih ima prilično. Ne samo da imam staru publiku, koja je uz moje pesme odrastala, nego osvajam i mlade!

Poznati ste kao pevač koji izuzetno čuva svoje glasne žice! Zarad njih ste se odrekli i poroka...

Mitar Mirić: Naravno da čuvam glas, to je moj alat. Pre nekoliko godina sam se odrekao cigareta, a konzumiranje alkohola sam sveo na minimum i to samo u posebnim prilikama, na porodičnim slavljima. Kad treba da snimam, bar dva meseca pre toga nigde ne pevam...

A dok snimate, ni vodu ne pijete!

Mitar Mirić: Ha, ha, ha! U stanju sam da po ceo dan ne okusim ni kap vode, a u pauzama snimanja redovno ćutim. Činim sve da bih izbegao iritiranje glasnih žica i prehladu. Pa ko će da mi čuva glas, ako to ne činim sam!

Pričalo se da ste pobegli iz ustanove za lečenje alkoholičara...

Mitar Mirić: Mnogo sam se smejao kad sam to pročitao. Gluposti i laži me zasmejavaju. Pošto sam normalan čovek kome nema šta da se prikači, ljudi izmišljaju svašta. A meni ne pada na pamet da bilo šta demantujem i da se sa bilo kim prepucavam po novinama!

Ipak, nekad je bilo materijala – živeli ste burno, mnogo trošili na alkohol...

Mitar Mirić: Sve u svoje vreme! Lepo se živelo, imalo se para, a kad čovek ima para, oko njega se, za tili čas, okupe svakakvi ljudi. Ponese to čoveka... Na sreću, na vreme sam se manuo burnog života. Pomogli su mi supruga i porodica... I nije to bilo toliko burno koliko se pričalo! Sad je sve to daleko od mene... Bilo mi je lepo onda, a lepo mi je i sada.

Jesu li i vaši honoratri astronomski, kao honorari vaših kolega?

Mitar Mirić: Ja sa honorarima nikad nisam preterivao i to me je spasilo. Umesto da blistam dve-tri godine i lupam cifre, ja sam izabrao da trajem decenijama i da budem umeren. To je taktika nas koji smo opstali u surovim estradnim uslovima. Čovek mora sam da proceni koliko vredi i koliko zaslužuje!

Pa dobro, koliko vredite i koliko zaslužujete za noć pevanja?

Mitar Mirić: Zna se da sam ja skroman čovek, nesklon preterivanju. Nikada nisam priželjkivao kule i gradove, avione i kamione. Kad ljudi žele previše, kad su nezajažljivi, to ih odvuče na stramputicu. A to što mnogi pričaju o astronomskim honorarima čista je glupost. Strašno koliko se laže! Svašta pevači rade – lažu, pričaju budalaštine, izmišljaju smicalice... Ja to nikad nisam radio.

Šta još nikad niste radili?

Mitar Mirić: Nikada se nisam laktao. Nikada se nisam mešao u politiku. Mene su hitovi održali, ništa drugo. Sreća moja da imam dobar nos, pa hit namirišem na kilometar...

Koji ste sad namirisali?

Mitar Mirić: “Špijuni su među nama”! Samo da čujete tu pesmu! Ludilo od hita!