Iako već 16 godina živi u Beogradu, Miroslav Ilić sebe smatra Mrčajevčaninom na privremenom radu u glavnom gradu SCG. Rođen je 10. decembra 1950. godine u Mrčajevcima. U 21. se oženio i dobio ćerku Mariju, godinu dana kasnije zapevao. Njegovi hitovi su postali evergrin naše muzike – “Devojka iz grada”, “Rastanka se našeg sećam”, “Smej se, smej”, “Luckasta si ti”, “Pusti me da te volim”... Mada mu, priznaje, život liči na bajku o kakvoj nije smeo ni da sanja u najsmelijim snovima, stalno ga nešto muči, boli, pritiska i daje razloga za nezadovoljstvo. Poznat kao večiti bundžija, borac za dostojanstvo profesije, čovek oštrog jezika i čvrstih stavova i zato je često na meti kolega. Upravo je počeo da priprema pesme za novi album.

Miroslav Ilić: Ne stidim se da priznam da je moj prethodni album bio potpuni promašaj! Brzopleto sam uleteo u tu priču, kao da me je neko usijanim žaračem jurio, a ja bežao. Neki dobronamerni ljudi iz mog okruženja pokušavali su da mi objasne da treba da prikočim, ali ja, tvrdoglavo, nikog nisam hteo da slušam! Samo, shvatio sam da sam pogrešio i guram dalje! Valjda profesionalac sa 30-godišnjom karijerom mora da prođe i kroz promašaje! Uostalom, postavio sam temelje čvrste kao stena i nije im neki problem da izdrže koji promašaj.

Kako posao napreduje?

Miroslav Ilić: Nikad u životu nisam bio oprezniji i nikad se duže nisam bavio odabirom pesama. Od sutra krećem u realizaciju. Za par pesama sam čvrsto odlučio da ću ih snimiti, a ostalo ću rešavati u hodu. Valjda ću uspeti nešto dobro da iščeprkam! Priznajem da mi nikad nije bilo teže. Lako je doći do pesmičuljka, ali ja tragam za pesmetinama... U ovoj fazi, često menjam mišljenja. Desetak dana provedem ubeđen da je nešto odlično, a 11. dana sve to bacim kao da ne vredi ni pet para!

Plašite se novih grešaka?

Miroslav Ilić: Ne... Grešaka se nikad nisam plašio. Nisam cvećka niti anđeo. Daleko sam od bezgrešnog. Ali, za razliku od većine ljudi, ja se svojih grešaka ne stidim i ne bežim od njih. Sve u životu realno gledam i zahvaljujući tome, posle svega što mi se u životu dešavalo, nemam duboke ožiljke! Umeo sam ja da se ludo, nepromišljeno zaletim, da budem brzoplet... Ali, sve što sam radio, radio sam srcem, bez kalkulacija. Ne bih opstao da publika u meni nije to prepoznala. Osetila je moju dobronamernost, plemenitost, poštovanje i iskren stav pa mi je zbog toga praštala greške...

Mnogima ste se zamerali zbog stavova koje niste krili!

Miroslav Ilić: Moji stavovi nikad nisu bili proizvod sujete, pakosti ili borbe za lične pozicije. Ja sam sebi u ovom zanatu odavno obezbedio trajno mesto. Iako sam već odavno zadovoljan svojom profesionalnom pozicijom, kako kaže moj prijatelj Boki Milošević, uvek sam bio krvoločno realan i svašta mi je smetalo. Uvek sam se borio za položaj, dobro i dostojanstvo ovog jadnog zanata koji je godinama nezaštićen. Muka mi je od toga što sa svih strana kojekakvi uleću sa bokova, iz pozadine, spreda, nezadrživo jurišaju i ugrožavaju dostojanstvo ovog zanata koji volim do ludila!

Jeste li ugovorili novogodišnji angažman?

Miroslav Ilić: Jesam, pevaću u Igalu, sa mojim velikim prijateljem Bokijem Miloševićem i njegovim orkestrom. Oduševljen sam što ćemo raditi zajedno. Zahvaljujući ljudima poput njega i Mrčajevcima, mojoj najlepšoj oazi, u vreme najveće slave, nisam uspeo da poludim! Cenim ljude kao što je Boki, koji nisu licemeri, poltroni, kukavice... Boki je, na primer, znao da mi kaže: “Alo, momak, odlepio si, brzo se spuštaj na zemlju! ” I ja bih se budio... Takvi, koji su umeli da mi skrešu u brk, pomogli su mi da opstanem i da budem ovde gde sam...