Za glumca Slobodana Beštića (39) može se reći da je više pozorišni, nego filmski umetnik. Tim pre što je, kao prvak u nacionalnom pozorištu, u svojoj biografiji upisao i ulogu koju priželjkuju skoro svi glumci (muškarci) koji kroče na pozorišnu Akademiju - danskog kraljevića Hamleta za koju je dobio izvanredne pohvale. Slične hvale, pre bi se reklo ovacije dobio je i kada je pre 10-ak godina igrao NIžinskog u istoimenoj predstavi, a zapažene su i njegove uloga u predstavama “Saloma”, “Makbet/Ono”, “Bure baruta”, “Mario i mađioničar”... Sa druge strane, u svojoj 17-godišnjoj karijeri igrao je samo u jednom filmu “Kuća pored pruge” za koji je nagrađen kao najbolji debitant na Filmskim susretima u Nišu. Prisećajući se te uloge, Beštić kaže:

Slobodan Beštić: Veoma sam ponosan na tu rolu i smatram da sam u “Kući pored pruge” pokazao nešto što nisam imao prilike da odigram u teatru, tu neku vrstu dokumentarnosti.

Koji je razlog što vam filmski reditelji nisu nudili više uloga?

Slobodan Beštić: Da bi film uspeo, na prvom mestu treba imati dobar scenario, ali i glumce koji plene, odnosno lepe, šarmantne glumce koje kamera voli. Ja nemam ni jedan od tih atributa, već se na filmu mogu nametnuti samo unutrašnjim izrazom. Možda je to i razlog što reditelji nisu uvek spremni da rizikuju, jer se u film ulaže uvek veliki novac.

Nema vas puno ni u medijima, posebno na televiziji. Zašto?

Slobodan Beštić: Ne bih se složio sa tom konstatacijom. Povodom moje najnovije predstave “Hamlet” bilo me je dovoljno, a ako mislite na snimanje nekih novih serija ili drama, to se u poslednje vreme nije puno radilo. Više je bilo repriziranja starog materijala, kao što je čuvena serija za decu “Metla bez drške”. Povremeno učestvujem i u nekoj emisiji obrazovnog programa, i to mi je dovoljno.

Znači li to da niste od onih glumaca koji reditelje i producente bukvalno “vuku za rukav”?

Slobodan Beštić: To svakako nisam. Međutim, nisam nezadovoljan ovim što radim i koliko me ima na televiziji ili u teatru. Nedavno sam dobio i ponudu za film, ali o tome ne sada ništa više ne želim da kažem.

Da li ste nedavno gledali neko domaće ostvarenje koje vas je oraspoložilo?

Slobodan Beštić: Jesam. Ovih dana sam gledao “Mali svet” Miloša Radovića i zbog specifičnog humora i scenarija, film mi se izuzetno dopao. U osnovi ja sam komičar i rado bih zaigrao u nekoj crnoj komediji.

Većina vaših kolega priželjkuje da se pojavi u klasicima... Vama se šansa pružila u “Hamletu” i za tu rolu ste pre nekoliko dana nagrađeni priznanjem na 8. pozorišnom festivalu u Užicu...

Slobodan Beštić: Odavno sam shvatio da moj pristup glumi nije baš popularan i da se obično lome kritičarska koplja oko mojih kreacija. Tim pre me je nagrada iznenadila. Moju predstavu neki proglašavaju “alternativnim Hamletom”, mada u osnovi ona to nije. Priznajem da je koncept nekih likova “malo pomeren”, jer je Klaudije predstavljen kao mladić, a dvorac Elsinor je ispunjen tehno muzikom. Međutim, cilj predstave je da asocira na vreme u kome živimo, ali nije u potpunosti alternativno. Tačno je i da je uloga Hamleta jedna od vrhunskih rola, koju većina glumaca priželjkuje da odigra u svojoj karijeri, ali ne mislim da posle ove uloge više nemam šta da kreiram. Naprotiv!

Imate dvoje dece. Pokazuju li ona interesovanje za glumu?

Slobodan Beštić: Jedanaestogodišnjeg sina Andreju i sedmogodišnju kćerku Hanu, nikada nisam primoravao da gledaju pozorišne predstave. Međutim, rado ih vodim na one komade za koje oni izraze želju da pogledaju, a to su najčešće predstave u dečjem pozorištu “Boško Buha”. Obavezno su prisutni i na mojim premijerama, iako to nisu predstave za decu, pa je normalno što ih u potpunosti ne razumeju. Međutim, drugovima se hvale da im tata igra u seriji “Metla bez drške”, koja je sve češće na malim ekranima.