Prema sopstvenom priznanju, folk pevačica Gordana Lazarević davno je prestala da broji godine, albume i novac koji troši na krpice. Nedavno je snimila album, ali nema pojma koji po redu. Uvek nasmejana i dobro raspložena, obožava da zbija šale na svoj račun i svuda gde se pojavi, uskače u ulogu dežurnog veseljaka. Iako na estradi nikome, pa ni njoj, ne cvetaju ruže, ne pada joj na pamet da se žali. Dosadila su joj su pitanja o tome kako već godinama uspeva da ostane mlada, ali joj ipak prijaju izlizani i otrcani komplimenti. Kaže, nije narcisoidna, ali se ubi stojeći pred ogledalom, pokušavajući da mu dokaže da je lepša no što ono prikazuje!

Gordana Lazarević: Bilo bi zgodno da dobijem novu krštenicu, bar 15-ak godina mlađu! Ne bi me bolele kosti, mišići, meso... A opet, kad ne nešto zaboli, zaključim da sam živa... Ko šta radi, ja se šalim! Pokušavam da izmamim smeh svuda i od svih. Nedavno mi reče Miša Mijatović na jednom snimanju: “Gole, kad čujem tvoj meketavi smeh, smejem se i lepo mi je bar tri dana! ” Nekad me je vređalo što mnogi imitiraju moj smeh. Sad mi to prija!

A šta vam u životu ne prija?

Gordana Lazarević: Ne prija mi što se na estradi u medijima sve svelo na “živeo trač”! Ne sviđa mi se što se toliko kopa po prljavom vešu, što neki ljudi, iz čista mira, ili za sitnu lovu, unesrećuju druge. Počela sam da se plašim novinara. Od nekih se ježim, sva zadrhtim kao prut kad me neko pozove, brojim do 10 pre nego što nešto kažem, da mi se ne omakne nešto što bi se moglo krivo protumačiti... Užasnuta sam i što neki ljudi iz moje branše, posle decenija veštog skrivanja, odjednom otkrivaju prava lica. Postali su pakosni i oni koji nemaju nikakvih razloga da budu takvi! Ali, ja nikome ne zameram i nikoga ne osuđujem, već pokušavam da za svakog nađem opravdanje!

Zar vam se estrada još nije smučila?

Gordana Lazarević: Mnoge stvari su postavljene natraške, ali ja se nekako borim. Već 15 godina slušam mnoge kolege kako komenarišu da nije pravo vreme za “ovo” ili “ono”. Pa ja drugo vreme i drugi život nemam i moram da se borim i da funkcionišem u datim, a ne željenim okolnostima! Ponekad se štrecnem, uplašim... Ipak, ne mogu zbog toga što je neko postao zao ili zato što je muzika komercijalna da dignem ruke od svog posla! Ne odustajem. Bolje da i ja doprinesem da novo vreme dođe što pre!

Beže li muškarci i od vas, kao od većine uspešnih žena?

Gordana Lazarević: Plašim se da su nam svima to samo izgovori. Kao, muškarci se plaše uspešnih žena!?! A ako se žena otvori, ako pusti antenu, lako može da izazove muškarca! Željom da budemo emacipovane i jake, mi žene upropastismo muškarce! Oni su kao deca. Traže da ih mazimo, pazimo, da im se divimo... Dobili bi oni to kad bi znali da uzvrate. Ako ne znaju da nam uzvrate, mi ih odmah izvređamo, nemajući vremena da čekamo. Uz jake i sposobne žene, oni su, siroti, postali nezadovoljni i impotentni. Same smo krive. Upropaštavamo sinove, pa se čudimo što su muškarci svakakvi!

Nalazite li sebi mane?

Gordana Lazarević: Naravno! Ponekad istu stvar posmatram kao manu, ponekad kao vrlinu. Velika mana, to jest vrlina mi je to što imam višak muških hormona. Mislim, u energetskom smislu... Mana mi je što stalno sebi pronalazim izgovore. Recimo, kad kupujem krpice, stalno se vadim da su mi one sredstvo za rad! Kao, moram da trošim pare na to... I mojim koleginicama je to isto sredstvo za rad, ali ne troše sve gomile para na garderobu. Nema veze! Ja se držim istine da dobar izgovor para vredi...

Vašoj deci se nekada nije dopadalo ono što radite. Da li se nešto promenilo?

Gordana Lazarević: Ništa... Oni to nisu uspeli da zavole... Ali, promenila sam se ja. Mene njihovi stavovi više ne bole, ne dotiču, ne diraju... Moja ćerka je upisala postdiplomske studije digitalne umetnosti, a sin studira televizijsku režiju. Žive u svojim filmovima, a ja ih pratim i podržavam. Ništa drugo mi ne preostaje!