Radivoje Raša Andrić, reditelj koji se proslavio sada već kultnim filmom "Munje", ovih dana je završio svoj novi filmski projekat “120 sa 80”. Ovo ostavrenje je sastavljeno iz tri celine, tri priče u kojima su glavni akteri prosečni mladi ljudi u Srbiji. Tačnije, na Vodžovcu, pošto je praktično ceo film snimljen u ovom delu Beograda. Glumci Sergej Trifunović, Boris Milivojević i Nikola Đuričko, uz debitante i mlade snage Nikolu Vujovića, Miodraga Fišekovića, Srđana Miletića, Gorana Daničića, Mlađu Andrejevića, Borisa Komnenića i manekenku Mariju Karan kojoj je ovo prva ozbiljna i velika uloga na filmu, publici su pokušali da dočaraju kako to izgleda biti mlad i živeti u Srbiji, sa kojim problemima se nose, šta žele i šta ih sve muči. Film je snimljen za samo šest nedelja, sa veoma skromnim budžetom, a da li će Raša ponoviti uspeh "Munja" ili ga možda premašiti, publika će proceniti već na proleće 2004, za kada je zakazana beogradska premijera. O iskustvu sa snimanja "120 sa 80", zgodama i nezgodama koje film obično prate, reditelj Raša Andrić kaze:

Radivoje Andrić: Mnogo sam srećan što je snimanje završeno, jer smo se namučili. Po tekstu je izgledalo da će biti veoma jednostavan film. Ispostavilo se, međutim, da uopšte nije bilo tako. Imali smo mnogo noćnih snimanja, tako da još uvek ne mogu da se vratim u normalan ritam spavanja. Budim se u tri noću mrtav gladan, jer nam je u to vreme bila večera, budim se u pet ujutru i ne znam šta da radim. Imali smo mnogo muka sa lokacijama. U ulici Vojvode Stepe, gde smo snimili praktično ceo film, je užasna buka. Taman se mi namestimo, krenu tramvaju da prolaze i mi prekidamo snimanje... Bilo je milion drugih neočekivanih i nepredviđenih sitnica koje smo morali da savladavamo usput, u toku snimanja. Laknulo mi je što smo uspeli i presrećan sam što smo završili.

Da li ste zadovoljni?

Radivoje Andrić: Ne znam još, dok ne vidim izmontiran film, što će biti za koji dan. To je prva ruka, a onda ulazim u montažu.

Rekli ste da je budžet filma minimalan. Da li sada znate približnu cifru?

Radivoje Andrić: Ne znam i dalje. Imali smo sve što smo tražili, jedino što smo morali da vodimo računa. Kad se sve uzme u obzir, budžet nije bio mali, ali sigurno nije bio ni onakav kakav smo mi želeli da bude. Morali smo da proračunavamo sve, kad nam šta treba, koliko često, iznajmljivali smo tehniku samo onih dana kad nam je bila potrebna. Tako smo dolazili u situaciju da, ako nam padne na pamet da bi tokom snimanja mogli da uradimo nešto što planom snimanja u tom trenutku nije bilo predviđeno, to nismo mogli da izvedemo, jer nije bilo uslova. Jedino je to moglo da bude bolje.

U sličnim uslovima ste snimali i film "Munje", koji je postigao fantastičan uspeh i potpuno osvojio publiku. U čemu je tajna?

Radivoje Andrić: Navikao sam da se snalazim radeći kao pomoćnik režije i kasnije, radeći na televiziji. Nije uspeh snimati tamo gde su idealni uslovi, nego snimati tamo gde nisu, ali na što bolji način. To je suština. Nažalost, to se u školi ne uči. Režija je kada se ne vidi ono što ne sme da se vidi. Na primer, da u sceni u kojoj nema struje ne prolazi tramvaj ili da se u kadru vešto izbegnu glumci koji su u tom trenutku, na primer, na predstavi, a trebalo bi da su tu... Eto, to je režija u Srbiji.

Kakva je bila saradnja sa glumcima?

Radivoje Andrić: Super! Super mi je bilo sa glumcima. Izuzev jednog dela filma koji se dešava u kladionici, gde se u jednom momentu našlo čak 12 glumaca. Plašio sam se toga jer to znači da moraš sa svakim od njih da porazgovarač pre svakog kadra, da svakom kažeš šta da radi, da ga pitaš za mišljenje, za predlog i slično. To ponekad može da preraste u noćnu moru. Međutim, mi smo imali pripreme i čitajuće probe za ovaj film, tako da sam sa glumcima utvrdio glavne karakteristike likova i glavne linije radnje, što je puno olakšavalo posao tokom snimanja. Samo sam ih podsećao: "Znaš, to je ona scena koja ti je ključna" ili "Ovo je scena u kojoj se tvoj lik prevrče" i glumci su bili vrlo zahvalni za saradnju. Sedeli su i čekali u tom zadimljenom prostoru isto kao i mi.

Beogradsku premijeru najavljujete već na proleće. Imate planove za festivalski život filma?

Radivoje Andrić: Još ne znam šta će biti. Nakon "Munja" stekao sam kontakte sa raznim ljudima po Evropi i njima ću poslati kopiju. To će uciniti i moji producenti koji imaju kontakte sa velikim festivalima, ali meni je glavna ciljna grupa istočna Evropa.

Prvog dana snimanja rekli ste mi da želite da snimite ozbiljan film na smešan način. Da li ste u tome uspeli?

Radivoje Andrić: Mislim da jesam. Ostvarili smo i ono smešno i ono da ti se ponekad stegne u grlu. U kakvom je to odnosu, još ne znam. Da li će onaj ozbiljni deo biti potpuno "pojeden" onim komičnim i duhovitim elementima, ne znam. Nadam se da neće. To se ne zna dok se ne film ne završi do kraja.