Mladi Bojan Marović uživa popularnost, posebno kod mlađe publike, iako još uvek nije objavio nijedan album. Pesmom “Više te nema” on je bio otkrovenje Sunčanih skala 2002. godine, a ove godine je, na istom festivalu, pobedio pesmom “Tebi ja lako”. Bojan već dugo najavljuje debi album, a čini se da su radovi najzad privedeni kraju...

Bojan Marović: Konačno ga završih. Trebalo bi da bude 10 ili 11 pesama na albumu, još uvek razmišljamo oko jedne. I ove dve, pobedničke pesme će se naći na albumu. Verujem da će do 10. ili 15. decembra sve biti urađeno. Izdavač je Goraton, a lomimo se oko dva naslova albuma i još ne znamo koji će da pobedi. Mnogo sam obećavao i septembar i oktobar i sve smo odlagali zarad nekog kvaliteta pesama. Nadam se da će publika to razumeti.

O čemu govore nove pesme?

Bojan Marović: Svaka od njih je deo vremena iz mog života. Sve su to realne priče iz života. Biće i balada i nekih bržih pesama. Publiku sam dobio baladama, pa sam se, po toj logici, malo više usmerio ka laganijim pesmama, ali daleko od toga da će to biti album balada i ničeg drugog. Ipak, jedna od balada koja će se sigurno dopasti publici biće “Bez tvog imena”, a tu je i pesma “Moj anđeo si ti”...

Kome su posvećene pesme? Nekoj posebnoj osobi u tvom životu?

Bojan Marović: Ne, to su pesme koje su svima posvećene i ko god se nađe u nekoj pesmi treba da razmišlja da je ta pesma za njega i pisana. Zanimljivo je da sam sve te pesme i situacije proživeo na različite načine, pa mi je mnogo lakše da ih pevam.

Vrlo mlad si ušao u estradu. Kako se snalaziš?

Bojan Marović: Meni je 19 godina i tačno je da sam kao vrlo mlad uleteo u vatru i jako mi je teško da se saberem oko nekih stvari. U hodu moram da učim milion stvari i da hvatam cake, jer niko nema vremena da mi potanko objašnjava kako šta treba raditi. Mislim da mi dobro ide.

Autorski tim koji je radio pesme je dosta šarolik?

Bojan Marović: Ja kažem da je to reprezentacija autora. Zaista su tu bili ljudi koji su radili Oliveru Dragojeviću poslednji album, zatim Petru Grašu, pa Džiboniju... Iz SCG su tu Saša Vasić, Sergej Ćetković, Marina Tucaković... Mislim da sam od svakog uzeo po nešto i napravio dobar zbir pesama.

Ima onih koji kažu da si krenuo stopama Vlade Georgieva?

Bojan Marović: Meni imponuje to poređenje. Vlado je moj kolega i ja ga do srži cenim, jer sam od njega dosta čuo i naučio. Naučio sam i iz njegovih stavova i takvo poređenje mi samo imponuje, iako ću se svakako truditi da imam neki svoj izraz i nešto po čemu ću biti prepoznatljiv publici.

S obzirom na to da je u tvojoj publici najviše tinejdžerki, da li će se muškarci naći u pesmama?

Bojan Marović: Mislim da ima prostora i za njih. Sve su pesme uglavnom ljubavnog karaktera i imaju neku emociju. Ako se ja kao muškarac koji je iz te iste publike juče izašao, nađem u tim pesmama, onda sigurno bilo koji muškarac može da prepozna neku emociju.

Novinari te još nisu spojili sa nekom poznatom ličnošću. Kako si to izbegao?

Bojan Marović: Ne vidim razloga da me spajaju s ovom ili onom koleginicom, niti im ja dajem povoda. To će se verovatno dešavati i ja sam toga svestan. Toga sam bio svestan i dok sam imao devojku, i sada kada sam solo. Priča će uvek biti. Ja znam ko sam i šta sam, a te čaršijske priče ne volim.

Kako je moguće da još nemaš devojku?

Bojan Marović: Sam sam poodavno, bogami! Puno radim, puno sam se posvetio albumu i samom sebi i verovatno je to razlog što nemam devojku. Stalno sam na putu i kad sebe uhvatim da ništa ne radim, pitam se kako je moguće da je taj dan slobodan. Nema drugog razloga. Odabrao sam da prvo uradim album, a onda sve ostalo.