"Kada bi Orfej, sin Boga Apolona i muze Kaliope zapevao, kada bi zazvonila njegova lira, drvece i stenje bi se pomicalo kako bi mu bilo bli?e, vuk bi le?ao pokraj jagnjeta i ganuto ga slusao, jasika ne bi ni list pomakla, u prirodi bi zavladao savrseni sklad i mir." Tako ka?e anticki mit o nenadmasnom pevacu, umetniku cudesne nadarenosti - Orfeju.

Ovih nekoliko redova nije slucajno izabrano za pocetak price o Predragu Gojkovicu Cunetu, pevacu orfejevske nadarenosti. Kada bi astrolozi pisali njegovu biografiju, svakako bi znali pod kojom je zvezdom rodjen, kakva ga je to nadprirodna sila obdarila osobinama nedostupnim ne samo obicnom coveku, vec i onima koji su nadareni umentoscu kojoj je Cune posvetio pedeset godina ?ivota.

Covecji glas je najsavrseniji muzicki instrument, za sada nenadmasan. Lakoca kojom njime vlada Predrag Gojkovic je fascinantna. Podpomognut savrsenom dikcijom poprima milozvucje pred kojim slusalac ne mo?e ostati ravnodusan. Ustvari on je zarobljen cudesnim osecanjem savrsenstva, koje traje sve dok se pesma ne zavrsi, pa cak i posle toga.

On ume da peva i kad se smeje i kada place i kada se raduje, kao sto je to vesto izvodio u reprezentetivnoj radio-emisiji "Kantoman". Pevao je tako u raznim odajama svog stana bez muzicke pratnje, radi spremanja specijalne emisije, koja je u Monte Karlu, na Evropskom sampionatu najvecih radio stanica Starog kontinenta, osvojila zavidno trece mesto. Prilikom prezentacije, u velikom studiju dr?avne radio stanice Monako, u konkurenciji 26 ozabranih stvaralaca Radio programa Evrope, Cune je jos pre cetvrt veka ostavio iza sebe umetnicka radio-fonska dostignuca zemalja sa znatno bogatijom i du?om tradicijom radija kao sto su: Velika Britanija (BBC), Francuska, Nemacka, Danska, Norveska, Spanija, Finska, Svedska...

Udru?en sa svojim imenjakom Predragom Kne?evicem, nekadasnjim voditeljem emisije "Vreme sporta i razonode", autorom originalnih radiofonskih ideja i inicijativa, Cune je tri puta uzimao ucesca na tradicionalnom medjunaradnom festivalu u Monte Karlu i uvek u konacnom plasmanu bio pri samom vrhu. Takodje uspesno reprezentovao je Jugoslaviju na radio-festivalu u Berlinu "Pri futura", emisijom "Covek orkestar". Mnogostrukim umno?avanjem Cunetovog glasa stice se utisak kao da se cuje neki neobicno prijemcivi zvuk kompletnog orkestra!

Sada se vracamo u 1932. godinu. Bila je nedelja 6. novembar. U Kragujevcu je fudbalski ljubimac "Radnicki" igrao protiv madjarskog "Ferencvarosa". Jovan Gojkovic, koji je dosao iz rodnog Kuzmina, funkcioner kragujevackog tima, po zadatku i obavezi nalazio se na stadionu kada mu je u 15.15 minuta sva zadihana babica saopstila da se supruga Radmila porodila i da su dobili sina. Tada je Predrag Gojkovic, kako se to obicno ka?e - ugledao ovaj svet.

Majstor Jova je bio ugledni frizer, kako za gopsodu tako i za dame. Imao je dva segrta i dvojicu kalfa. A kako je po tadasnjim pravilima morao ne samo da ih placa, vec i hrani, ceo teret je padao na domacicu kuce. Posle 13 meseci Predrag je dobio i sestru Anku, pa je majka Rosa, kako su je zvali od milja, imala pune ruke posla. Svezala bi kolevku za jednu nogu i ljuljala dete, kako bi joj ruke bile slobodne za ostale kucne poslove, i pevala, pevala, pevala...Tako je maleni Cune slusao i ucio prve pesme. Najpre melodiju pa tek kasnije tekstove.

Porodica Gojkovic se 1936. godine seli u Beograd, u ulicu Grcica Milenka, gde postaje vrlo omiljena u kraju. Decak Predrag se vec procuo po lepom pevanju, pa ukoliko bi prosao pored cika Dise kafed?ije ili Stojceta pekara, a pritom ne bi skinuo kapu i duboko se poklonio, morao bi za taj cin "nevaspitanja" da na licu mesta otpeva njihove omiljene pesme. Bolje to nego da se po?ale majstor Jovanu Gojkovicu, Cunetovom ocu.

To pevanje bila je prva preporuka za solistu hora u skoli "Vojislav Ilic". 1939. godine, kao ucenik prvog razreda gostovao je sa grupom pevaca (devojcica) na skolskom programu Radio Beograda u redakciji Gite-Nusic Predic, u Kolarcevoj zadu?bini. Predrag je imao zadatak da imitira Jovu koji "Ru?u kroz sviralu zove", u istoimenoj narodnoj pesmi. Uspeh je bio fantastican.

Sestoparilsko bombardovanje Beograda 194l.godine iz osnova je promenilo ?ivot porodice Gojkovic. Snalazili su se kako su znali i umeli, kao uostalom i svi Beogradjani tokom nemacke okupacije.U to vreme Cune je upoznao Aleksandra Trandafilovica, harmonikasa, oca kasnije poznatog Mije Todorovica Krnjevca. Otuda potice prisna veza sa Todorovicima,i veliki deo Mijinog kompozitorskog opusa otpevao je i snimio Cune Gojkovic, kao i uvek na - maestralan nacin

Posle rata, po zavrsetku male mature 1947. godine, Predrag Gojkovic se nasao na ?ivotnoj prekretnici. Majka je ?elela da bude svestenik ili oficir! Probao je i jedno i drugo i na kraju se skrasio na trgovackoj akademiji. Posle dva zavrsena razreda, zahvaljujuci lepom pevanju, primljen je u hor "Djoka Pavlovic" i postao postanski slu?benik. Sa Maksom Popovim, vodjom orkestra istog drustva, peva solisticke numere na koncertima sirom zemlje. Medjutim, zahvaljujuci ?arku Milanovicu, pravniku i poznatom muzicaru, koji je imao svoj narodni orkestar, Cune je 1948. godine stigao pred mikrofon Radio Beograda. Za sav nauk o pesmi, dikciji, ponasanju na sceni, najvise ima da zahvali bas ?arku. Drugi nauk stekao je pevajuci po kafanama u Vrscu, Smederevu, Mostaru, Beogradu ("Domovina", "Kalemegdanska terasa", "Bristol"...). U zemunskom hotelu "Central" upoznaje se sa Draganom Tomljenovicem koji ga prima u svoj "Meksikanski trio". Ubrzo, zatim, postaje clan ansambla Milije Spasojevica koji ga vodi u Milano na festival "Sest dana kancona". U veoma jakoj konkurenciji italijanskih, spanskih, francuskih i drugih pevaca, osvaja sjajno drugo mesto sa pesmom "Halisko". To je prvi veliki uspeh Prderaga Gojkovica Cuneta.Od tada krece njegova popularnost koja ide samo uzlaznom linijom. Redjaju se snimci za RadioBeograd sa D?ez orkestrom kojim diriguje Vojislav Simic, Revijskim orkestrom pod upravom Ilije Genica, ali i sa manjim ansamblima. Slede festivali u Beogradu, Opatiji, Zagrebu... Snima za sve jugoslovenske Radio i televizijske stanice. U pitanju su bile iskljucivo zabavne melodije.

Za 8. mart 196l.godine Radio Beograd je uprilicio emisiju posvecenu ?enama u kojoj su pevaci zabavnih melodija pevali narodne pesme.Cune je zapevao "Kafu mi draga ispeci", koju je naucio od Nade Mamule. Februara 1962. godine sa orkestrom ?arka Milanovica snimio je "Kafu" na singl-ploci. Vec u maju postala je prva "zlatna ploca", ne samo u Jugoslaviji nego i na Balkanu. Od tog trenutka iz osnova menja repertoar. Sve manje snima zabavne pesme, a sve vise narodne, romanse i starogradske pesme. Slede ponovo festivali, ali ovog puta narodne muzike. Ko i do tada, uglavnom osvaja prve i druge nagrade na "Beogradskom saboru", sarajevskoj "Ilid?i","Kupu pevaca" u Parizu...

Jos jedna godina karakteristicna je za umetnicku karijeru Cuneta. Te 1966. godine odlazi na turneju u Ameriku i tamo ostaje tri godine. Pevao je od jedne do druge obale SAD prosirujuci znatno svoj repertoar, a u predahu nalazi mir u porodicnom krugu kraj supruge Leposave Lepe i kcerki Natase i Katarine.

Po povratku u zemlju ponovo festivali, zatim TV serija "Nase priredbe" u re?iji Jovana Ristica, dva igrana filma "I Bog stvori kafansku pevacicu"i "Jagode u grlu", za koji na filmskom festivalu u Nisu dobija glumacku nagradu kao najbolji debitant na filmu.

U opereti "Slepi mis" Johana Strausa, u beogradskom Narodnom pozoristu, Cune peva "Ko lepi san". Sa radio-emisijama Predraga Kne?evica ponavlja uspehe na evropskim smotrama najuspesnijih radio-emisija.

Uz Dragana Stojnica, Gertrudu Munitic, Mikija Jevremovica, Cune je bio jedan od najomiljenijih pevaca supru?nika Josipa Broza Tita i Jovanke Broz, kojima je na stotine puta godinama pevao na uvce njihove najomiljenije pesme "Kafu" i "Sonju". Aleksandar Leka Rankovic i Koca Popovic u?ivali su da im Cune peva na "bis" njegov , takodje mega_hit pesmu "Janicar".

Za muzicki arhiv Radio Beograda snimio je preko l.000 pesama izvorne narodne muzike iz Srbije, ali i meksikanskih i evergrin pesama. Dobio je sve strukovne nagrade i ima najvisi status zaslu?nog, istaknutog estradnog umetnika. Dobio je Orden zasluga za narod kojim ga je odlikovao drug Tito. I danas ?ivi u svojoj kuci u beogradskom kraju ?arkovu, koju je napravio sredinom sedamdesetih godina.

Ni pozorisna karijera nije mimoisla Cuneta Gojkovica. U Ateljeu 212 za predstasvu "Sveti Georgije ubiva a?dahu" Dusana Kovacevica, muziku je komponovao Voki Kostic, a Cunetu je poverena viseglasna interpretacija bez ijednog instrumenta.

Snimio je na "nosacima zvuka" 52 singl-ploce, vise koktel-albuma , samo nekoliko solistickih albuma, a 1999. goidne diskografka kuca PGP RTS izdala je trostruki CD Cuneta pod nazivom "50 godina sa vama - 5o Years With You", sa 52 raritetne izvorne i nove pesme srpske muzike, sa jedinstvenim snimcima iz fonoteke Radio Beograda. Pored pesme za sva vremena "Kafu mi draga ispeci", nezaboravni su mu hitovi i numere "Janicar", "Sonja", "Dunave, moje more". "Zapevajte pesme stare". "Stani, stani, Ibar, vodo", "Zasto svices tako rano", "Na Moravi vodenica stara", "Moj konjicu, laki, lagani", "Ljubav mi srce mori", "Tu?no vetri gorom viju"... Po mnogima je Cunetova verzija poznate pesme Alekse Santica "Emina", najuspesnija obrada ove prelepe izvorne narodne pesme iz Bosne i Hercegovine.

Radio je u mnogim emisijama na malim ekranima kao soumen, voditelj, a nezaboravan TV tandem su Cune i njegov kolega Predrag ?ivkovic Tozovac. Na cuvenim turnejama "Pesma leta", uvek je bio u samom vrhu.

U istoriji YU estrade sigurno ce kao nezaboravan koncert ostati duel, nadpevavanje sa Miletom Bogdanovicem, koji su 1980. godine u beogradskom Domi sindikata (hramu narodne i zabavne muzike) pevali blizu 18 sati, i otpevali zajedno preko 6.000 pesama. Cune je pobedio Mileta, a rekord u broju otpevanih pesama do danas nije oboren, i po svoj prilici skoro i nece biti nadmasen. Cune spada u grupu onih istaknutih estradnih umetnika koji su otpevali ponajvise koncerata u humanitarne svrhe, a u svojim vitrinama ima za svoj humanitarni rad bezbroj plaketa i priznanja Crvenog krsta.

Predrag Gojkovic Cune je nedavno snimio novi album za "Grand produkciju", i trenutno je najproduktivniji pevac i soumen nase narodne muzike i estradne scene . Po svoj prilici, jos dugo cemo slusati Cuneta, jer je njegov ?ivotni moto: pesnik rece - gde je srece i veselja, pesmu tra?e, gde je tuga, uz pesmu je bla?e.