Folk pevačica Nataša Đorđević ima dug staž na našoj estradnoj sceni. Ona je poznata po tome da ume da napravi pravu atmosferu na svojim nastupima, a nedavno je završila i objavila svoj peti album u izdanju Grand produkcije. O tome priča:

Nataša Đorđević: Na novom albumu je osam pesama, a s obzirom na to da na svakom albumu imam nešto što je drugačije od ostalih, ovog puta to su neke pesme u duhu indijske muzike i mislim da će to publici biti jako interesantno, neobično i egzotično.

Kad danas pogledaš svoju karijeru, koliko ti je vremena trebalo da stekneš određenu reputaciju na našoj estradi?

Nataša Đorđević: Ja sam postepeno gradila svoju karijeru, bukvalno stepenik po stepenik. Meni je to bio cilj, jer mislim da neko ko odjednom izleti i napravi bum ima mnogo manje šanse da opstane. Retko ko je posle jednog buma, jednog ekstra albuma uspeo da održi kontinuitet. Trudila sam se da me ljudi zapamte pre svega po glasu, pa onda po svemu ostalom. Neću biti lažno skromna jer sam svesna da posedujem glasovne mogućnosti koje su dobre za ovaj posao. I to je najbitnije! Išla sam polako i nisam htela da mi sve dođe na prvu. Nadam se da će i ubuduće biti tako.

Poreklom si sa Kosova. Imaš li kontakte s ljudima iz svog rodnog kraja?

Nataša Đorđević: Ja sam rodom iz okoline Prištine, gde sam i završila srednju školu. Danas ne mogu da vidim svoj rodni kraj i ne mogu da kažem da se nešto puno viđam sa ljudima iz mog zavičaja. Jako mi je žao zbog toga, mada do mene često stižu pozdravi od mojih tamošnjih prijatelja.

Da li u životu razmišljala da se baviš nekom drugom vrstom muzike?

Nataša Đorđević: U početku sam pevala operu i trebalo je da nastavim sa tim, da upišem Muzičku akademiju...

I šta je bilo?

Nataša Đorđević: Nisam nastavila. Na nekim koncertima sam nekoliko puta otpevala neke arije, a ljudi su me gledali kao deseto prase, kao da sam pala s Marsa! Bilo im je sve to jako smešno, jer njima ta muzika ne znači ama baš ništa. Bilo je komentara “Kakav Mocart, kakvi bakrači”! Ta muzika je meni u srcu i često slušam ono što su veliki svetski kompozitori stvorili. Moram reći da po pravilu sama slušam tu muziku, jer niko iz moje okoline to ne želi da sluša.

Da li tvoja jača polovina mora da voli tvoju muziku?

Nataša Đorđević: Mora da voli ono što volim ja. Takođe da bi veza trajala i ja treba da volim ono što se njemu dopada. Nalazimo neku zlatnu sredinu i zato naša ljubav tako dugo traje, evo već čitavu deceniju.

Za razliku od nekih tvojih kolegiica, čini se da te nema mnogo po tabloidima?

Nataša Đorđević: Ne, jer se ne mešam u tuđ život, ne zanima me ko šta radi i ko je sa kim u vezi. Sve te čaršijske priče me jednostavno ne interesuju! Bilo je pokušaja raznih novinara da me navedu na tanak led kako bih prozvala nekog kolegu i ja sam to svaki put eskivirala. Cenim trud svakog ko nešto hoće da uradi, a publika je tu da presudi da li će to proći ili ne. Ne želim da osporavam ničiji rad, jer dobro znam kakav je osećaj kad jako želiš da nešto napraviš u ovom poslu. Što bih ja njima podmetala klipove u točkove. Mislim da su me novinari ukapirali i nisu me mnogo provlačili po žutim novinama.

Znači da dobro kriješ svoju privatnost?

Nataša Đorđević: Ne krijem! Svi znaju sve o mojoj vezi i o tome da imam sina Aleksandra koji ima četiri i po godine. Ja to ne krijem, ali ne želim da pričam o tome. Jako mi je glupo kad neka koleginica priča naširoko o svojoj idiličnoj ljubavi, a kad se ta ljubav završi onda počne da priča o sve najlošije o tom čoveku kao da najveće đubre. Ja nisam taj tip.

Kako se braniš od udvarača?

Nataša Đorđević: Ja u startu postavim granicu. Kad sam sa nekim u vezi, nijedan drugi me ne zanima, ma kako dobra prilika bio. Neki prijatelji su pokazivali sklonost prema meni, ali sam svojim stavom te odnose zadržala samo na prijateljskim.