Vuka Toškovića, glavnog glumca u filmu “Skoro sasvim obična priča”, vrlo je teško pronaći u Beogradu i porazgovarati sa njim. Naime, ovaj 27-godišnjak više boravi u inostranstvu, nego u rodnom gradu. Zaljubljenik je putovanja i obilaske svakog zanimljivog mesta na zemaljskoj kugli. Neki ga čak nazivaju i globtroterom, što on i sa osmehom potvrđuje. Pre nekoliko dana se vratio iz Amerike, a krajem ove nedelje putuje na Tajland.

Dosta putuješ i teško te je naći u Beogradu. Da li ti je to pasija?

Vuk Tošković: To mi je jedna od velikih ljubavi. Nedavno sam boravio i na Kipru. Bilo mi je fenomenalno. Ovih dana putujem na Tajlnad i to privatno. Skapirao sam da je živeti tamo izuzetno jeftino, a i u ovom zimskom periodu, mnogo je toplije nego kod nas. Skup je samo odlazak, a sve ostalo je podnošljivije.

Ne brine te to što nećeš biti u blizini onih koji snimaju nove filmove ili rade nove pozorišne projekte?

Vuk Tošković: Ne, jer nisam stalni član nijednog teatra. Ne volim da sam sputan i da budem vezan samo za jedno mesto. Možda je razlog u tome što još nisam pronašao deo sveta gde bih poželeo da živim. Video sam izbliza Ameriku i uopšte na mene nije ostavila neki snažan utisak. Čak je i surovija nego što sam je zamišljao. Do sada još nisam bio u Južnoj Americi, a voleo bih da je obiđem. Ima vremena i za to. Što se tiče novih uloga, kad budu – biće. Glumački poziv je izuzetno nesiguran.

Da nisi završio glumačku Akademiju, čime bi se bavio?

Vuk Tošković: Zaista ne znam. Na primer, kada sam pre izvesnog vremena boravio u Americi, radio sam i kao fotograf na brodu i bilo mi je super. Zaista volim glumu, ali mi je van pameti da sedim u Beogradu i mesecima čekam uloge. Bolje mi je da za to vreme obiđem nepoznata mesta. Uloga će biti, ali se grčevito ne držim pravila da je važno ići iz projekta u projekat. Sve u svoje vreme. Inače sam kao klinac aktivno trenitrao košarku i sanjao da nastavim studije u Americi. Međutim, krajem četvrtog razreda gimnazije, preovladala je odluka da pokušam da upišem glumu na novosadskoj Akademiji. Primljen sam iz prvog pokušaja u klasi Radeta Markovića.

Kada bi ti ovih dana ponudili neku ulogu, da li bi je bez razmišljanja prihvatio?

Vuk Tošković: Ne bih voleo da se nađem u situaciju da mi uloga nije po meri, a da opet ne mogu da je odbijem iz finansijskih razloga. Možda i zbog toga nesvesno želim da izbegnem takvu priliku, pa često putujem.

Melodrama “Skoro sasvim obična priča” nije tvoj filmski debi?

Vuk Tošković: Ne, nije. Vatreno krštenje sam imao u ostvarenju Andreja Aćina “Margina”. Po završetku snimanja vratio sam se na Kipar, da bi posle izvesnog perioda usledio poziv Miloša Petričića za “Skoro sasvim običnu priču”. Zbog toga ne moram da budem u Beogradu, da bi me se reditelji i producenti setili i potražili me za novi projekat. Inače, dok sam studirao imao sam i malu ulogu u filmu Gorana Paskaljevića “Bure baruta”.

S obzirom na to da ste sličnih godina, da li se družiš sa kolegama iz “Obične priče”?

Vuk Tošković: Igrom slučaja Milica i ja se znamo od ranije, jer smo studirali u istoj klasi, a sa ostalima sam se zbližio tokom snimanja i jednostavno smo postali pravi prijatelji. Bilo nam je divno na snimanju, a još lepše nam je sada, kada se okupimo i ćaskamo.

Imaš li devojku? Ili možda ne želiš da o tome pričaš, kao većina tvojih kolega?

Vuk Tošković: Imam, ne krijem, i presrećan sam što zajedno putuje sa mnom svuda. Zove se Ivana Vujošević i završila je TV i filmsku montažu. Zajedno smo uradili i projekat “Ajde budi čovek”.

Kada ćeš se vratiti sa Tajlanda?

Vuk Tošković: Za jedno dva, tri meseca.

To znači da ćeš Novu godinu dočekati tamo?

Vuk Tošković: Da i to na Pi – Pi ostrvu, gde je Leonardo DiCaprio snimao film “Plaža”. Ludo, zar ne?!