Nakon teške saobraćajne nesreće, mlada glumica Vjera Mujović, bila je primorana da duži vremenski period odsustvuje sa pozorišne scene. Ipak, ni za trenutak nije klonula duhom, već se hrabro upustila u borbu, koja je podrazumevala lečenje, svakodnevne vežbe i odlazak na terapiju. Njena sudbina se na neki čudan način povezala sa sudbinom meksičke slikarke Fride Chalo za čiji se lik spremala i kojoj se život promenio posle saobraćajne nesreće koja je vezala za postelju. Nedavno je prvi put, posle višemesečne pauze, stala pred televizijske kamere i odigrala Minu Karadžić (ćerku Vuka karadžića) u istoimenoj dokumentarnoj drami. Kreirajući njenu tragičnu sudbinu i bogato stvaralaštvo poznate, Vjera je više živela život ove znamenite ličnosti, nego što ga je igrala.

Vjera Mujović: Shvatila sam koliko je u Mininom životu bilo tuge, bola, gubitaka voljenih osoba, a tako malo radosnih trenutaka. Ozbiljno sam pristupila realizaciji projekta, prepuna energije, jer sam na neki način shvatila sudbinu žene, koja je i pored svih nedaća uspela da dosta postigne u svetu prevodilaštva, slikarstva i književnosti. Na neki način, Mina mi je pomogla da se i sama vratim svojoj osnovnoj profesiji.

Da li to znači da ćeš uskoro zaigrati na pozorišnoj sceni?

Vjera Mujović: Za sada još ne, ali tokom proteklih meseci dosta sam promovisala svoju knjigu “Registar kreveta, čežnji i opomena”. Na sceni se još uvek ne osećam bezbedno. Takođe sam prevela i dramatizovala za scenu ruski roman “Cinici”, koji uskoro treba da bude objavljen.

I pored nedaća kroz koje si prošla, čini se da nisi izgubila veru u bolju budućnost i da si prepuna pozitivne energije...

Vjera Mujović: Bukvalno sam 40 dana posle nesreće bila prikovana za krevet. Preživela sam šest totalnih anestezija i imala očajne periode, ispunjene velikim bolovima. Ipak, skupila sam hrabrost da idem dalje, jer ništa nije večno. U tome mi je mnogo pomoglo selektivno pamćenje, čak me je i bukvalno spasavalo. Po prirodi sam pomalo detinjasta, ali zahvaljujem Bogu što je tako. To je i doprinelo da uspem da preživim teške trenutke i krenem dalje.

Kako ti kao jedna umetnička duša uspevaš da opstaneš u ovako surovom svetu?

Vjera Mujović: Odgovor leži u tome što meni svet nije surov. Zaista to mislim, jer sam se uverila da ukoliko razmišljam samo o lepim stvarima, one se kad tad moraju desiti. Važno je, ni na koji način, ne prizivati loše i zle trenutke. Čovek uvek mora da misli da mu je dobro, jer u suprotnom ne bi valjalo.

Govoriš strane jezike, dosta si i putovala i radila u inostranstvu. Da li si ponekad razmišljala da odeš iz zemlje?

Vjera Mujović: Ja sam poput Bergmanovog pingvina iz crtanog filma, koji bilo gde da ode, uvek poželi da se vrati. Nostalgična sam, a odavno sam shvatila da je u Evropi čovek uvek stranac. Rusiju mnogo volim, međutim, nikada ne bih mogla da živim tamo gde je sve predimenzionirano. Veliki sam zavisnik od maternjeg jezika. Reč mi je početak svega i volim da kažem da je moj posao da "peglam rečenicu".

Peglaš rečenicu?

Vjera Mujović: Kada pišem na laptopu, to činim na dasci za peglanje, koja je pripadala još mojoj prababi, pa kada me neko pita šta radim, kažem da “peglam rečenice”. Međutim, kada sam na sceni, dok izgovaram tekst, takođe “peglam rečenice”. Pomalo apsurdno, ali za mene je to sasvim normalno.

Izgleda da je tvoj rad više vrednovan u inostranstvu, nego kod nas?

Vjera Mujović: Ukoliko misliš na filmove koje sam snimala u Rusiji i Francuskoj, jeste, jer mi se do sada kod nas nije ukazala prilika da zaigram u nekom domaćem filmu. Ne mogu da kažem da ponuda nije bilo, ali ja nisam sebe pronašla u njima. Još od prve godine studija, zaljubila sam se u film i uvek sam radije birala bioskopsku salu, nego pozorišnu. Glavni razlog je taj što duhom nisam urbana devojka, jer da jesam, uvek bih na prvo mesto stavljala pozorište. Sa druge strane, nema me kod domaćih reditelja iz prostog razloga što ne želim da igram u filmovima čija je tema velegrad, narkomanija, alkoholizam, nasilje... To me ne privlači, pa se zato reditelji i ja razilazimo u duhovnom smislu. Mada, jako bih želela da zaigram u domaćem filmu, čiji će me scenario osvojiti “na prvi pogled”.

Znači li to da ćeš do daljeg ostati samo pozorišna i televizijska glumica?

Vjera Mujović: Kako stvari stoje, izgleda da hoću. Već posle Nove godine vratiću se u neke predstave, u kojima sam ranije igrala, ali neću zanemariti ni druge poslove. Nakon mog prvenca “Registar kreveta”, počela sam da pišem novu knjigu. “Registar...” ovih dana treba da se pojavi na engleskom i ruskom jeziku. Snimila sam i par ruskih pesama, a CD će uskoro izaći. Svakom čoveku je najvažnije da sakupi snagu i savlada sve ono što mu je suđeno, jer samo tada i na taj način može da nastavi da živi i stvara.