Zorana Pavić započela je solističku karijeru pre 13 godina, kada je napustila dotadašnju grupu “Frenki”. Za snimanje prvog albuma, koji je usledio nakon njene pobede na festivalu u Turskoj, preko potreban novac joj je obezbedila mama.

Znači li to da nikada nisi imala nekog jako važnog “sponzora”?

Zorana: Za svoje mestom pod suncem sam se izborila sama. Dve godine sam provela u bendu, sa njima obišla celu Rusiju gostujući na turneji Đorđa Marjanovića. Moj nastup na “Jugoviziji” je označio početak solističke karijere. Tačno je da dosta mojih koleginica ima nekog “čiku” koji okreće nečije telefone, da bi one iz potpune anonimnosti mogle da snime CD. Nikome nikada nisam plaćala za rejting, već sam se uvek za sve borila sama. Ne pripadam nijednom klanu, jer ja sam po prirodi veliki fajter. Za razliku od nekih mojih kolega, nikada nisam bila prisvajana od nekih političkih stranaka, jer ja kroz šalu uvek kažem da sam nesvrstana kao Tito, Nehru i Naser. Publika to zna i zbog toga me voli i poštuje.

Ipak si u jednoj prilici izabrala stranu – partizanovac si...

Zorana: Tačno, oduvek sam bila vatreni navijač Partizana i time se ponosim. Prava sam “grobarka” (smeh). Nikada nisam želela da taktiziram ni sa čim, pa sam tako verovatno izgubila naklonost “delija”. Međutim, šta mogu kada Partizan volim izvnad svega.

Predsednica si rvačkog kluba “Partizan”. Koliko se na sastancima poštuje tvoja reč?

Zorana: Klub je moj drugi dom i kada nisam na nekom nastupu, prijatelji me uvek mogu naći u Humskoj. Obavezno sam prisutna na mečevima, a pobede, kao nedavno osvojena dupla kruna, umemo zajednički da proslavimo na pravi način. U klubu uvek vlada pozitivna atmosfera, o svemu se dogovaramo i bukvalno se osećam kao blažena među muškarcima.

Kako provodiš trenutke odmora?

Zorana: Družim se sa prijateljima na nekom mestu, daleko od očiju javnosti. Naravno to ne znači da se krijem, ali ja sam žena koja voli dert, opuštenost, a da to, pošto sam javna ličnost, ne bi odmah dospelo na stranice tabloida i bilo krivo protumačeno, obično se u nekom intimnijem i prijatnijem ambijentu nađem sa prijateljima i uživam...

Da li se družiš sa kolegama?

Zorana: Slabo, imam prijatelje iz detinjstva i novostečene, koji su takođe veoma duhoviti i zabavni. Retko se tu nađe i poneki kolega ili koleginica, ali ima i toga. Na primer Žika Jelić iz “Yu grupe” je moj dugogodišnji prijatelj, a Tijana Dapčević mi je “sestra po ludilu”. Međutim, kada smo zajedno o svemu pričamo, osim o estradi. To je zabranjena tema.

Poznato je da voliš sport i da se često rekreiraš. Šta preferiraš?

Zorana: Često odlazim u “Bajn lajn” na elektrostimulaciju mišića i to mi veoma prija. Na primer, sat vremena provedeno u tom studiju, zamenjuje četiri sata aerobika. Naravno, poput svake žene redovno posećujem i kozmetičke i frizerske salone.

Vedrog si i pozitivnog duha, puna energije. Koliko te pogađaju nepravde, kojih, pošto si javna ličnost, sigurno nisi pošteđena?

Zorana: Bila bih neiskrena da kažem da sam na njih ostala imuna, jer su me one koštale puno nerava. Međutim, uspela sam sve da prevaziđem, da iz okoline crpim pozitivnu energiju. Emotivna sam i naravno da mi je to dosta smetalo u poslu, ali sve ima svoju cenu.

Muškarci se oduvek plaše jakih i pametnih žena. Slažeš li se sa tim?

Zorana: Ne znam, meni je oduvek bio problem taj što imam petlju i nisam upoznala puno muškaraca koji bi mi u svemu odgovarali. Možda je razlog u tome što sam oko sebe podigla odbrambeni zid i u svoj život puštam samo muškarce koji nisu gubitnici. Ipak se nadam da ću uskoro upoznati i nekog koji će biti moj heroj i sa kojim ću naći zajednički jezik. Važno je samo da ne bude “njanjav”, jer takve muškarce ne volim.

Znači li to da mora da bude i bogat?

Zorana: Važno je da može da mi omogući guvernantu, kućnu pomoćnicu i kuvaricu, koje će biti starije od 50 godina...

Ti si ljubomorna?

Zorana: Ljubomorna, posesivna i pomalo luda. Šta mogu kada sam puna adrenalina (smeh).