Anthony Hopkins u klasiènom horor filmu “Silence of the Lambs”

Samo što je Chanel 4 objavio listu 100 najstrašnijih scena u filmovima i na televiziji (prvo mesto osvojila je scena iz filma “The Shining” u kojoj Jack Nicholson viri kroz vrata i uzvikuje “Here's Johnny!”) ljubitelji horor filmova mogli su da na jednoj drugoj strani edukuju o “filmskom strahu”. Naime univerzitetski profesor Greg M. Smith napisao je i ovog meseca objavio knjigu “Struktura filma i sistem emocija” (Film Structure and the Emotion System) u kojoj pročuva emocije izazvane dešavanjima na filskom platnu posebno one izazvane horor filmovima. Na pitanje zašto se, u stvari, plašimo horor filmova, Smith odgovara da oakvi filmovi jednostavno ponude zloslutnu atmosferu, “serviraju” ružne stvari i puste gledaoce da sami sebe plaše!

Scena iz prvog dela “Aliena”

Za režisere, međutim, trik je u postepenosti. “Kada prikažete isuviše krvavih scena, publika obamre. Sa druge strane, ako su uvodne scene preduge, publika počinje da se dosađuje. Balans između puštanja publike da zamisli strah i uvođenja sastojaka straha veoma je kompleksan,” kaže on. Eto zašto dečak u filmu “The Six Sense” viđa mrtvu osobu na svakih 10 minuta. Morate stalno dodavati pomalo straha, a onda se povući. Emocija se ne oseća stalno, već pomalo i povremeno. To je razlog zašto je gledaocima “Aliena” dozvoljeno da čudovište vidi samo u fleševima, na momente, nikada u celosti. Zatp ajkula u filmu “Jaws” napada sve do kraja filma. Horor scena vam se nudi na samom početku, u prvih 10 minuta, a onda se strah dozira tokom celog filma – ali u malim dozama.

Jamie Lee Curtis u filmu “Halloween”

“Slika koju zamišljate u svojim mislim mnogo je strašnija od bilo kog specijalnog efekta”, kaže horor ekspert David Skal, autor knjige “Šou monstruma: Kulturna istorija horora” (The Monster Show: A Cultural History of Horror). On dodaje da su princip postepenosti i stvaranje prave horor atmosfere mnogo važniji od specijalnih efekata. Ako toga nema čak i animirano nasilje izgleda smešno”. Iako publika misli da zna sve trikove - zastrašujuću muziku, mračne i olujne noći - režiseri koriste i suptilnija sredstva da održe njihov strah. Na primer kosu kameru i deo slike. “Oni moraju da ostete da je svet neuravnoteženo mesto. Kada publici barem jednom pružite taj osećaj, vi uvodite stvari koje izazivaju emocije, a emocije su glavni odgovor na pitanje zašto ljudi vole filmove”

Naomi Watts u filmu “The Ring”

“Većina ljudi želi da iskusi jake emocije, a strah je jedna od njih,” kaže Alan Hilfer, psiholog sa Maimonides Medical Center u New Yorku. “ Mi volimo da se plašimo, ali da ne osećamo da smo u stvarnoj opasnosti. Mi volimo strah, uznemirenost. Ali volimo ih onda kada možžemo da ih kontrolišemo i kada znamo da nam se ništa neće dogoditi.