Za Andriju Miloševića (25), jednog od junaka serije “M(j)ešoviti brak”, može se reći da je glumac koji, iako mlad, predstavlja prototip pravog umetnika koji ima profesionalni odnos sa kolegama, publikom i predstavnicima “sedme sile”. Vedar, nasmejan, uvek spreman za šalu, ali i za ozbiljan razgovor, ovaj Crnogorac daje primere brojnim beogradskim kolegama kako treba komunicirati, jer posao glumca se ne sme završavati samo spuštanjem zavese na sceni ili gašenjem kamere, već i razgovorom sa novinarima i publikom.

Andrija Milošević: S obzirom na to da sam javna ličnost, smatram da je davanje intervjua u opisu posla, pa bilo ko da me pozove na razgovor, izlazim u susret i ne pravim nikakvu selekciju. Možda samo pomerimo vreme za priču zbog moje prezauzetosti. To je za mene sasvim normalno, jer volim svoju publiku i svestan sam da ljudi koji me gledaju na TV sigurno požele da pročitaju nešto o meni u novinama. Zbog čega bi onda to trebalo da mi predstavlja problem ili da mi bude mrsko da pričam za medije? Uz to, obožavam da dajem intervjue, tako da bez ikakvih problema komuniciram sa predstavnicima sedme sile.

Nedavno si završio snimanje melodrame “Pogled sa Ajfelovog tornja” Nikole Vukčevića. Da li se sada odmaraš?

Andrija Milošević: Ne, već ovih dana završavam snimanje trećeg ciklusa domaće serije “M(j)ešoviti brak” Milana Karadžića, a sledeće nedelje započinjem rad na filmu “Opet pakujemo majmune”, za koji je scenario napisala Milica Piletić, a režija je poverena debitantkinji Mariji Perović. Tema ove zanimljive priče je ljubavna drama, koja se može dogoditi savkom od nas. Naravno, završava se hepiendom. Jelena Đokić i ja igramo glavne uloge.

U seriji “M(j)ešoviti brak” tumačiš lik Banje, Crnogorca koji iako zapada u popriličan broj neugodnih situacija, jedan je od najsimpatičnijih likova koji je TV publiku osvojio na prečac...

Andrija Milošević: Jeste, taj lik je pun šarma i neprekidno u problemima, bilo da je reč o ljubavi ili poslu. Pravi greške i bezglavo uleće u neke stvari, ali on kroz celu seriju polako sazreva i na kraju postaje ozbiljan čovek. Nisam hteo da napravim lik Crnogorca iz vica, već sam se potrudio da odigram Crnogorca koji je dobar frajer, ali ima malih komunikacijskih problema.

Nesuđeni si fudbaler i muzičar, a u glumi si se pronašao vrlo rano. Da li si kao Banjo imao problema u komunikaciji?

Andrija Milošević: Ne, taj lik mi nije privatno nimalo sličan. Jedino smo obojica šarmantni (smeh). U 16. godini sam shvatio da želim da se bavim glumom i veoma ozbiljno sam prionuo na studije. Završio sam cetinjsku glumačku Akademiju u klasi profesora Bora Stjepanovića. Do sada sam odigrao preko 40 uloga u pozorištima, a već godinu i po živim i radim u Beogradu.

S obzirom na to da si studirao kod legende glumišta, Bore Stjepanovića, kako sada izgleda glumiti pored profesora?

Andrija Milošević: Jedina razlika je ta što mu se više ne obraćam sa “profesore”, već sa “kolega Stjepanoviću”(smeh). Puno smo igrali zajedno i ja ga doživljavam kao drugog oca. S obzirom na to da ga poznajem već 10-ak godina normalno je da ga doživljavam kao rod rođeni, koga uz to veoma poštujem i kao glumca.

Da li ti se do sada dogodilo da na sceni u jednom trenutku zaboraviš tekst?

Andrija Milošević: Kako da ne!? Puno puta, ali sam ja odličan improvizator i nikada ne ostanem bez teksta.

Da li se i tvoja devojka bavi glumom?

Andrija Milošević: Ne daj Bože da je glumica! Šalim se. Moja devojka Jelena studira italijanski jezik i nema dodirnih tačaka sa glumom.

Koliko ti nedostaje rodni kraj i more?

Andrija Milošević: Ne osećam nostalgiju za morem, niti rodnim Nikšćem (mada sam igrom slučaja svet ugledao u Podgorici), niti za Cetinjem gde sam studirao, već za crnogorskim planinama. One mi puno nedostaju, ali i prijatelji, ljudi sa kojima sam mnogo radio i sa kojima sam se uvek prijatno osećao na sceni. Život mi je pun nekih ukrštanja. Ipak, planine su ono što će mi uvek nedostajati.

Iako si mlad glumac, pred kojim je karijera, da li žudiš za nekom ulogom?

Andrija Milošević: Svakako. Voleo bih da zaigram u “Hamletu”, “Ričardu III”, a kada bih glumio Sirana de Beržeraka mislim da bi mi to bio glumački vrhunac u karijeri.

Neke tvoje kolege su iz glume uplovili u politiku i postali ministri (Branislav Lečić, Branimir Popović)... Da li bi i ti učinio nešto slično?

Andrija Milošević: Kako da ne, samo ne bih prihvatio ministarsko mesto, već samo predsedničko (smeh)!