Katarina Radivojeviæ (Zona Zamfirova) i Zdravko Šotra

Reditelja Zdravka Šotru koji je svoju dugu i uspešnu karijeru započeo davne 1963. godine i proslavio se izuzetno velikim brojem TV serija, filmova i autorskih ostvarenja, domaća publika posebno pamti po danas legendarnim serijama “Obraz uz obraz”, “Glumac je glumac”, “Više od igre” i ”Priče iz majstorske radionice” sa čuvenim Zoranom Radmilovićem u glavnoj ulozi. Slede filmovi “Braća po materi”, “Boj na Kosovu”, “Dnevnik uvreda”, “Lajanje na zvezde” i “Zona Zamfirova” koja je sa 1.200.000 gledalaca najgledaniji domaći film svih vremena. Zdravko Šotra snimio je u toku leta novi film - komediju po scenariju Ljube Moljca, “Pljačka trećeg Rajha”. Kako se oseća reditelj koji je i pred sebe i pred kolege postavio takav rekord i kakve su šanse da ga ponovo dosegne?

Zdravko Šotra: Sa “Lajanjem na zvezde” sam imao 500.000 gledalaca, sa “Zonom” sam to duplirao, pa bi sada bilo logično da ovim filmom idemo na dva miliona! Ali, ozbiljno govoreći, biće veoma teško dostići tu cifru bilo kome, pa i meni. Sa “Zonom” se desilo nešto što samo mogu da pretpostavim, mada ne umem da objasnim. Zaista sam verovao u taj projekat, ali takav uspeh nisam očekivao. Jedino što sam želeo bilo je da vratim publiku u bioskope. “Zona” je napravila korak u tom pravcu, u filmskoj industriji uopste. Nadam se da će i ovaj film publika voleti i gledati. Radimo na tome da to bude tako.

“Pazi, snima se!” Šotra u “rediteljskoj stolici”

I pored popularnosti koju imaju vaši filmovi, kritika je sklona oceni da su vaši filmovi previše “školski”, a premalo umetnički?

Zdravko Šotra: Kritike ne komentarišem, nikada to nisam ni radio. Imao sam uvek i pokuda i pohvala, pa tako i za ovaj film. Od “Zone” su profitirari i tapkaroši i bioskopdžije i distributeri i producenti, verujem i gledaoci, a tu je i poneki mladi kritičar koji bi da profitira napadajući film koji svi vole. I to je normalno, a da se ja sad nešto menjam, kasno je. Neka oni rade svoj posao, a ja ću svoj - najbolje što umem.

Čini se da ste se ulavnom bavili jednostavnim životnim pričama, a mnogo manje politikom i aktuelniim događajima...

Zdravko Šotra: Bilo je ozbiljnih tema i te kako. “Idemo dalje” i “Braća po materi”, filmovi koji se i danas vrte, veoma ozbiljno su tretirali ljudske sudbine i događaje, međunacionalne odnose, politička pitanja. Ti su filmovi od strane ktitike uvek bili bolje primljeni. Ali ja uglavnom pravim filmove bez takozvanog “umetničarenja” i nastojim da gledaocu ponudim razgovetnu, jasnu priču što verujem da film i jeste. Film se tome vraća. Postojalo je jedno vreme kada su filmski stvaraoci pokušavali da zapanje nečim što je “neviđeno”, da pokažu sve što umeju i znaju. Znam i ja dosta toga, ali mi je važnije da ljudima ponudim siže koji im je blizak. Verujem da je gledalište zasićeno užasima i da oseća potrebu za sadržajima koji obogaćuju lepšim i boljim.

Sa Ružicom Sokiæ i Jelicom Sretenoviæ

Iza vas je veoma duga i uspešna karijera koja broji 69 naslova. Koji vam je film najdraži? Za koji možete da kažete da je on baš “vaš film”?

Zdravko Šotra: Čini mi se da će posle mene ostati “Braća po materi” i “Idemo dalje”. Oni su mi najdraži. U njih sam najviše ulozio. Mada, svako svoje “dete” se jednako voli…

Šta kažete na generaciju mladih reditelja koji stasavaju?

Zdravko Šotra: Kažem da je to fantastično. Svake godine imamo debitanta na filmu, a retkost je u bilo kojoj zemlji da mladi reditelji, koji tek završavaju školu, snimaju filmove. Ove godine je debitant Miloš Petričić napravio film koji je najbolji po opštem misljenju, što za jednu kinematografiju znači mnogo, pokazuje da ima sjajnu budućnost. Iz toga se vidi da je naša kinematografija vitalna, da u njoj rade sve generacije jednako, od najmlađih do najstarijih i da oni koji su se do juče smatrali mladim početnicima, već dobijaju naslednike koji im “duvaju za vrat”. To pokazuje da u našoj zemlji postoji ozbiljna kinematografija. Ako dođu bolji dani, iz toga će proizaći još bolji filmovi koji će izlaziti u svet. U celom našem okruženju, naša kinematografija se pokazala kao najjača.

Kao iskusan reditelj, šta biste poručili mladim rediteljima? Šta treba raditi, a šta ne?

Šotra objašnjava kako želi da izgleda kadar

Zdravko Šotra: Treba raditi! Reditelj mora da radi stalno. Najstrašniji su dani kada se ne radi. Ovo jeste takav posao da se najviše vremena i energije potroši do trenutka kad film počinje, ali neka niko ne misli da je to samo kod nas slučaj. I u svetu, svugde je tako. Nigde nije lako ubediti one koji imaju novac da ga ulože u film. Zato se treba boriti za projekat u koji se veruje. I ne treba žaliti truda. U to treba nemilice trošiti snagu.

Ako je tako, moram da vas pitam šta planirate nakon “Trećeg Rajha”?

Zdravko Šotra: Već sam u pregovorima sa “Komunom” za rimake drame “Šešir profesora Koste Vujića” o jedinstvenom događaju kada se u jednom razredu maturanata našlo osam budućih besmrtnika čija imena danas nose ulice i koji su postali naučnici svetskog ranga. To je priča na osnovu koje ću raditi film na proleće iduće godine.