Iako je počeo da pevuši još kao klinac, Dragan Pantić zvani Smederevac nije ni sanjao da će mu muzika biti životni poziv. Kada je završio trgovačku školu, zaposlio se, pevušeći usput, za svoju dušu. A onda je zaključio da se od pesme može živeti mnogo bolje nego od trgovine... Prvu ploču je snimio pre 15 godina, za PGP. Poslednji, 14. album, uradio je za istu kuću. Tokom cele karijere, ostao je veran pravom narodnom, izvornom zvuku...

Dragan Pantić – Smederevac: Ja sam jedini pevač u ovoj zemlji koji čuva pravu narodnu pesmu. Neki vele da su to seljačke pesme. Pa mi smo zemlja seljaka! Nijednom trenutka nisam poželeo da zbog zrna trenutne popularnosti skrenem sa davno zacrtanog puta. Mnogi misle da je ovo što radim čista utopija, ali neka! Držaću se svog stila i neću promeniti odnos prema muzici ni po koju cenu!

Zašto ste nezadovoljni svojim poslednjim albumom?

Dragan Pantić – Smederevac: Nisam nezadovoljan albumom, već kućom koja ga je plasirala. U toj kući se radi nakaradno i siguran sam da će doći vreme kada tako više neće moći. Oni ne poštuju ono što narod traži, ono što mu treba kao vazduh. Reklama za moje pesme bila je gotovo ravna nuli. Pojavio sam se na televiziji samo pet puta, a narod nema pojma da sam snimio nove pesme.

Zar PGP nije kuća koja forsira narodni zvuk?

Dragan Pantić – Smederevac: Sve je to samo farsa. Uzmite emisiju “Jedna pesma, jedna želja” I ona je privatizovana. Stalno se u njoj pojavljuju iste face. Pričaju kako imaju užasno mnogo posla i ja se pitam kad uopšte imaju vremena da se pojave u televizijskim emisijama kad su toliko zauzeti. Meni i nije interesasntno da se pojavljujem sa tim izlizanim facama... Nedavno sam bio u emisiji “A što ne bi moglo”. Narod je bio oduševljen. Otpevao sam osam pesama u cugu i razgalio naš narod raštrkan po belom svetu!

Nikada se niste žalili na nestašicu posla?

Dragan Pantić – Smederevac: Nema razloga da se žalim. Kako je situacija u našoj muzici gora, ja imam sve više posla. Jasno je zašto je tako. Pa narod je željan svoje muzike, a ne tuđe, pokradene, unakrađene...

Većina pevača tvrdi da narod ipak hoće nešto sasvim drugo, “moderno”...

Dragan Pantić – Smederevac: Ma to su gluposti! Pričaju tako jer su ih u to ubedili kojekakvi nazovi autori, nemaštovite neznalice i to zato da bi im maznuli lovu za neke bezvezne pesmičice koje ne vrede ni pet para! Mene niko u to ne može uveriti. Pevam ljudima kod kojih može da prođe samo prava pesma. Uskoro treba da pevam u Johanesburgu, zatim idem u Ameriku... Pevaću na mestima na koja nijedna zvezdica ne može ni da priviri savojom “modernim” pesmičicama!

Snimili ste tolike albume, a niste se preselili u neki veći grad, na primer Beograd. Kako ste odoleli?

Dragan Pantić – Smederevac: Znam da važi pravilo da se karijera može praviti samo iz Beograda. Živim u mom rodnom Dragovcu kraj Smedereva, imam tamo kuću, imanje... Imam i stan u Smederevu. Za pola sata, stižem do Beograda. Na Zapadu ljudi beže na perifireju, a ovde svi beže u centar. Zašto bih se ja ponašao kao svi? Pre bih kupio kuću u San Francisku, nego stan u Beogradu. Koštalo bi me isto. Jedino što bih kuću u Americi mogao da kupim na kredit, da je izdajem za lepe pare i ona bi isplaćivala samu sebe. A za stan u Beogradu bih morao da dam gomilu keša i s obzirom na situaciju, bila bi to nesigurna investicija. Pametan živi gde hoće i ulaže gde hoće, a budala gde mora!

Lako je vama kad vam je sin Amerikanac!

Dragan Pantić – Smederevac: Da, moj sin, petogodišnji Radomir, je Amerikanac! Sticajem okolnosti, rođen je u Americi. To je njegov prvi kapital za budućnost. Zašto da se sutra ne školuje u zemlji koja juri mozgove iz čitavog sveta? Pošto sam otac jednog Amerikanca, lako mi je da dobijem američku vizu... Starijeg sina sam zbrinuo – ima stan, auto, posao... Dok ovaj mlađi stasa, ko zna šta će sve u ovom konfuznom društvu biti. O budućnosti dece treba razmišljati na vreme...