Sa Draganom Nikoliæem u filmu “Bure baruta”

Za glumca Lazara Ristovskog (51) se tvrdi da je znalac svog zanata. Poslu uvek pristupa ozbiljno i sa puno žara i optimizma. Maestralne kreacije je ostvario u filmovima “Hajka”, “Svetozar Marković”, “Igmanski marš”, “Tako se kalio čelik”, “Original falsifikata”, “Tito i ja”, “Podzemlje”, “Balkanska pravila”, “Bumerang”, “Bure baruta”... Pre nekoliko godina se okušao i kao reditelj filma “Belo odelo”, a sam je producirao taj film. Već deceniju se nije pojavio na pozorišnoj sceni, a verovatno uskoro neće ni zaigrati na njoj, jer je jednom izjavio da je teatar za njega postao “muzejska tvorevina”. Jedan je u nizu koji je 90-ih godina otvorio producentsku kuću “Zilion”. U najnovijem projekatu pomenute kuće, “Civilni život” , čiji je snimanje završeno letos, glavnu ulogu tumači baš Lazar. Takođe, bioskopska publika ga trenutno gleda u crnoj komediji “Mali svet”.

Oko projekta “Mali svet” okupili su se sve sami profesionalci. Po čemu ćete pamtiti ovo ostvarenje?

Lazar Ristovski: Pamtiću ovaj film po dobrom scenariju, po sjajnoj glumačkoj saradnji, po reditelju Milošu Radoviću, po tome što sam napravio jednu od mojih najboljih uloga. To su elementi koji mi daju za pravo da budem zadovoljan što se tiče ovog projekta.

Oprobali ste se i kao reditelj. Posle “Belog odela”, iako ste najavljivali, niste režirali drugi film. Zbog čega?

Lazar Ristovski: Nisam do sada našao dobar scenario i to je jedini razlog. “Belo odelo” je film koji je izborio svoje mesto u istoriji našeg kinematografije. Imao je već nekoliko televizijskih repriza, publika ga je volela, a voli ga i sada. Ljudi me na ulici najčešće prozivaju sa “Belo odelo”, a nedavno je i jedan od naših najboljih reditelja, Slobodan Šijan, izjavio da je “Belo odelo” jedan od naših najboljih filmova. Sve mi to daje nadu da se ponovo latim tog posla. Možda ću na kraju ipak napraviti film po sopstvenom scenariju kako je to bilo i sa “Belim odelom”.

U kojoj fazi realizacije je film “Civilni život”?

Scena iz filma “Podzemlje” (Underground)

Lazar Ristovski: “Civi Life”, tako će biti originalni naziv ovog filma i neće se prevoditi, je u fazi završne montaže. Ja i moji partneri iz Nemačke, Francuske, i Holandije žurimo da film bude gotov za Berlinski festival.

Koji je po vašem mišljenju recept da se ostane u samom gluačkom vrhu, a da se, pri tom, ne pripada nijednom “filmskom klanu”?

Lazar Ristovski: Moj klan je publika. Moji klanovi su moje uloge i glumačke istine. Mi se uzajamno volimo, cenimao i nismo uzajamno popustljivi. Svaku ulogu koju prihvatim, a mnoge sam odbio, radim kao da mi je poslednja. Tako i živim. Filmski klanovi su kod nas ujedno i politički. Svi klanovi su i politički. Pošto ja nikada nisam pripadao ni jednoj partiji, samim tim nisam bio u klanovima. Sa klanovima je lakše. Brže se napreduje i umetnik brže postaje uspešniji. Ima, međutim, tu jedna opasnost, a to je da pripadnik klana uskoro gubi objektivnost, pa misli da je za njegov uspeh zaslužan samo njegov genijalni talenat. Tako je i sa novokomponovanim bogatašima. Misle da su u ovim mutnim vremenima napravili pare jer su genijalni trgovci, zaboravljajući, pri tom, da su im vlasti pružale pogodnosti da se obogate.

Koliko vam pomaže vaša producentska kuća u uspešnoj karijeri?

Lazar Ristovski: Što se tiče moje producentske kuće “Zillion film”, ona mi je samo otežavajuća okolnost. Mnogo bih više vremena imao samo za glumu da nemam producentsku kuću. Ipak, bilo mi je zadovoljstvo da pomognem našu kinematografiju u vremenima kad država nije imala para da je pomogne. Mislim da su glumci producenti spasili našu kinematografiju u poslednjih 10-ak godina. Imali su više sluha za očuvanje naše duhovnosti, nego institucije kojima je to u opisu radnog mesta.

Koje su uloge na koje ste izuzetno ponosni?

Sa italijanskom glumicom Marriom Craziom Cucinottom u filmu “La Seconda Moglie”

Lazar Ristovski: Uloge je teško izdvajati. One mi dođu kao deca. Ja sam ih porodio. Ipak sam realan čovek koji ne smatra da je sve što sam napravio odlično. Ima tu i promašaja , koji su bili inspirativni. Naveo bi ih sad , ali ne mogu da ih se setim (smeh). Drage su mi uloge zastavnika Save u “Belom odelu”, Crnog u “Podzemlju”, Kovača u filmu “Do koske”, Pavla u “Original falsifikatu”, mala rola u velikom filmu “Bure baruta”, a jedna od najšarmantnijih je svakako uloga učitelja Raje u filmu “Tito i ja”…. To je što se filma tiče.

Zbog čega sa novinarima najviše komunicirate putem elektronske pošte. Da li ste nepoverljivi prema predstavnicima “sedme sile”?

Lazar Ristovski: Ne , ne. Ovako mi je lakše. Intervju uživo zahteva drugu vrstu koncentracije, odgovornosti, a to me umara. Treba zakazati sastanke sa novinarima, treba se slikati itd. Ovako je lakše.

Ranije ste bili aktivan pozorišni glumac. Sada vas u pozorištu nema. Zašto?

Lazar Ristovski: Ja sam prestao da igram u pozorištu kada sam počeo da snimam film “Podzemlje”. Pošto smo ga snimali dve godine, ta pauza je učinila da shvatim koliko sam bio umoran od pozorišta. Odigrao sam oko 3.000 predstava. Igrao sam godinama skoro svake noći i to je urodilo zasićenjem. I devojka, ma kako da je lepa, može da dosadi ako se viđate samo sa njom. Ipak gledaoci pamte moje uloge, a ja se nadam da ću uskoro pronaći razlog da se vratim pozorištu. Možda, kao reditelj i nosilac glavne uloge.

Kojim se principom povodite kada birate ulogu u nekom filmu?

Lazar Ristovski: Ima jedan šaljivi odgovor u vezi sa tim, a on glasi: “Ako me nema do 10. strane u scenariju ne igram”. Ozbiljan odgovor je poduži, ali se svodi na prepoznavanje šansi u scenariju iz kojih mogu da se daju golovi. Prepoznavanje dobrih i teških mesta koja su zahvalna za glumu, inspirativni reditelj, dobra podela...

Da li vam smeta epitet boema?

Lazar Ristovski: To nije istina. Možda je bila nekad.