Kako vreme prolazi, tako pop pevačica Romana sve manje liči na sebe s početka karijere. Bila je srdačna, skromna, otvorena i spontana devojka, pomalo uplašena, ne mnogo sigurna u sebe. Za spooljne efekte i “šminkeraj” različite vrste nije mnogo marila. Bilo je to pre samo četiri godine. U međuvremenu je snimila dva albuma i sve se promenilo. Četvorogodišnji život u Beogradu i sve što joj se dešavalo, od lažnih obećanja do sanjane popularnosti, sasvim su je prekalili i priznaje, načinili od nje sasvim drugačiju osobu. Shvatila je da je moderno glumiti saouverenost, slatko se smeškati, dobro skratiti suknju, stati na vrtoglavo visoke potpetice, kupovati u skupim buticima, ne izlaziti na ulicu bez šminke… Dok polako hoda ka vrhu, sve veštija ni visokim potpeticama, uz nju je njen Saša, “momak za sve”. Po potrebi menadžer, stilista, savetnik, kuvar, “bodyguard”… Do nje se više ne može bez njegovog odobrenja i stručne procene da li joj je pojavljivanje u nekom mediju neophodno!

Da li je istina da je “nova” gospođica Panić visoko digla nos?

Romana: Neću da vam kažem!

Šta još nećete da nam kažete?

Romana: Neću da vam otkrivam ništa što meni ne odgovara! Neću da vam govorim o sebi u superlativima. To ne volim! Neću da ogovaram kolege. Neću da pričam o mojim manama…

Kad već spomenuste mane, da ipak čujemo neku!

Romana: Pa, ako baš mora… Najveća mana mi je neodlučnost. Muke sam mučila zbog nje… Nisam mogla da odlučim šta da kupim, šta da obučem, koje pesme da odaberem za album… U stvari, samo želim da sve dobro izvagam i u tome preterujem. Za to je kriv moj podznak Vaga. Mana mi je i to što redovno zakašnjavam! Ali, polako ispravljam svoje mane. Sve sam odlučnija i sve ređe i sve kraće zakašnjavam!

Šta ste još na sebi ili u sebi ispravili?

Romana: Mnogo toga. Stalno se usavršavam. Usavršavam pevanje, imidž, poglede na svet… Promenila sam način šminkanja, način oblačenja! Sve više slušam svoju intuiciju. Eto, sad rešavam i da se oslobodim svog najvećeg poroka – duvana.

Do nedavno ste govorili da nema šanse da na sceni obučete šorts ili “minić”!

Romana: Divila sam se koleginicama koje mogu da se tako pojavljuju, ali sebi to nisam mogla da dozvolim. Prosto, činilo mi se da se u tome ne bih osećala komotno. Sad je priča drugačija. Pošto sam mnogo samouverenija nego nekada, mogu da obučem bilo šta! Nemam frku ni od minića! Ženstvenija sam nego ikada jer se tako i osećam! To se vidi na kilometar…

Kad ste već navalili da se toliko menjate, da ne promenite i momka...

Romana: E, to neću! Saša je stalno uz mene, on je moja podrška i oslonac, olakšava mi život. Doduše, pošto imam kojekakvih administravnih problema sa papirima, to jest dokumentima, život bi mi olakšala udaja za nekog Beograđanina!

Kako je Saša reagovao kada je pročitao da ste ga “prevarili” sa učiteljem skijanja?

Romana: I to je jedna od stvari koje neću da vam kažem! Ništa neću da objašnjavam, ništa neću da demantujem. Pored ostalog, naučila sam da ne reagujem na ono što se piše i da ne nasedam na provokacije!

Gde lakše “dišete” – u Beogradu, gradu u kome živite, ili u rodnoj Banjaluci?

Romana: U principu, mnogo se lakše diše u velikim sredinama. U Beogradu se ljudi mnogo manje pale na sitnice. Kad bi to činili, što ljudi u manjim mestima čine, završili bi u ludnici! Ovde je sve nekako cool…

Priča se da je za vašu novu fazu najzaslužnija Leontina i da vas je ona nagovorila da skratite suknju!

Romana: Ne znam zašto… Doduše, nas dve smo drugarice. Mnogo mi je pomogla na početku karijere i na mom prvom albumu je bila potpisana i kao kontakt menadžer. Nije morala ni na šta da me nagovara!