U najnovijem Šotrinom filmu “Pljačka Trećeg rajha”, uz plejadu velikih glumačkih imena, pojavljuje se i Katarina Žutić. Ova 30-godišnja glumica, u poslednje vreme je privukla pažnju stavom da svaki intervju treba naplaćivati. To i sprovodi u delo, ali je na poslednjoj klapi “Pljačke Trećeg rajha”, izašla u susret nekim novinarima i besplatno porazgovarala, ne samo o filmu, već i o nekim sitnicama koje čine život.

Iako si najavljena kao učesnik na pres konferenciji povodom završetka Šotrinog filma, nisi se pojavila. Zbog čega?

Katarina Žutić: Nisam stigla na konferenciju, ali sam intuicijom došla na šampanjac. Baš sam naivna!(smeh). Moj pekinezer Vušica je imao upalu grla jer je pre dva dana i sam snimao, tj. igrao na filmu. Tu se prehladio, jer je on “svilen”, odnosno “kućno kuče” i navikao je da leži u krevetu, a ne na ulici. Zato smo čekali njegovu doktorku da bi mu dala injekciju. Zbog toga nisam došla na konferenciju za novinare, ali sam zato sada pristala da dam poneki intervju i izjavu.

Šta glumiš u “Pljački Trećeg rajha”?

Katarina Žutić: Igram “ženu” Glavonje, koga tumači Dragan Nikolić.

Da li ti je to prvi put da igraš nečiju suprugu? Obično si igrala klinke...

Katarina Žutić: Mislim da jeste, mada sam u filmu Isidore Bjelice “Dorćol Menhetn” igrala Gruovu suprugu, ali ovo je prvi put da igram suprugu i majku. Stari se, šta da kažem...

U filmu se dosta govori nemačkim jezikom. Da li si imala problem zbog toga?

Katarina Žutić: Samo dva puta sam izgovorila “danke”. Toliko o mom nemačkom u filmu. Inače, ovaj jezik sam učila u školi, od trećeg do osmog razreda, pa ga dosta i razumem.

Po čemu ćeš pamtit ovo snimanje?

Katarina Žutić: Najverovatnije po 13 dana snimanja. Bilo je lepo i naporno, mada sam imala vremena i za odmor. Znam i za napornija snimanja, preko 40 dana u filmu “Vizantijsko plavo”. Tu nije bilo kadra bez mene.

Da li si sportski tip?

Katarina Žutić: Jesam, bavim se raznim sportovima, mada ništa posebno ne treniram. Idem u teretanu, ali ne mogu da kažem da treniram “dizanje tegova”. Jednostavno se trudim da ostanem u dobroj fizičkoj kondiciji, jer mi to prija. Sa druge strane, u pozorišnim predstavama često imam fizički zahtevne uloge i potrebno je da budem uvek u formi. To utiče na neki spoljašni izgled, a ja volim da kažem da je u zdravom telu zdrav duh.

Za tebe su svi govorili “Cecina mala” do predstave “Sabrane priče”, a posle nje samo Katarina Žutić, glumica. Postala si ravnopravna koleginica sa majkom Svetlanom Bojković...

Katarina Žutić: To sam i očekivala. Već je bio i red da ljudi shvate da sam glumica, a ne samo kći Cece i Miloša Žutića.

Koliko ti znači što si se nedavno osamostalila? Imaš svoj stan, sama si ga sredila...

Katarina Žutić: To mi puno znači. To je zdrav korak u životu svakog mladog čoveka, mislim kada se osamostali i počne da živi svoj život, nezavisno od roditelja. To je jedna realna slika. Nažalost, još uvek je standard takav da ne možemo to svi sebi da priuštimo.

Do sada si naplaćivala intervjue. Da li će se u budućnosti nešto promeniti po tom pitanju?

Katarina Žutić: Neće. Iako još dugo većina mojih kolega neće naplaćivati intervjue, smatram da će kroz 10-ak godina svaki glumac to činiti, kao i u svakoj drugoj zemlji. Ja u principu i ne volim da dajem intervjue, pa mi i nije bilo teško da počnem da ih naplaćujem. To je bio logičan sled stvari. Ako će slobodan umetnik sam sebi da plaća socijalni i penzioni doprinos, onda ćemo i naplaćivati intervjue.

Koliko naplaćuješ intervjue?

Katarina Žutić: Tri hiljade dinara, ali i to je teško da izvučem.