Dragana Šarić, alias Bebi Dol godinama je prisutna na domaćoj muzičkoj sceni. Ona se uvek trudila da bude drugačija, a pažnju je privlačila kako dobrim glasom i pesmama, tako i ekscentričnim ponašanjem i oblačenjem koje ne možete, a da ne primetite, pa čak i “njanjavim” govorom po kome je poznata. Pre godinu dana objavila je album “Ljuta sam”, a u međuvremenu je postala i voditelj na Art televiziji gde ima autorsku emisiji “Bla, bla, Bejbi”! Nedavno smo je videli na promociji Massima Savića i tu priliku iskoristili da sa njom proćaskamao o svemu, a najpre o njenoj staroj ljubavi - Massimu Saviću.

Bebi Dol: Mora biti nešto jako romantično! Da vam kažem nešto, Massimo je super umetnik i vi znate da je on odličan pevač. Ja znam da je odličan gitarista, pa mi je prijatelj, pa Italijan sa pravim manirima... On je moj stari prijatelj. Dan pred promociju bio mi je jako naporan, jer dva puta nedeljno snimam moj “Bla, bla, šou program”. Bila sam umorna i spremila sam koverat sa porukom, gde se izvinjavam što ne mogu da dođem. Međutim, posle razgovora s direktorom PGP-a, Vladom Markovićem, rekao mi je “Nemoj da si gad, dolazi ovamo”! Onda sam razmislila kako bi meni bilo da odem u Hrvatsku i da mi stari prijatelj ne dođe na promociju. Rekla sam sebi da bi bilo glupo da ne dođem i došla sam. Ponela sam i to pismo da ga pokažem Masimu.

Bila si jako vesela na promociji?

Bebi Dol: Svirka je bila odlična, a ta svirka je kao maleni šamar svima nama koji se ovde u takozvanoj Srbiji i Crnoj Gori bavimo muzikom. Naši takozvani pevači i takozvani umetnici bi morali da razmisle. Ne pamtim da sam skoro bila na promociji gde je neko doveo bend. Na žalost kod nas je sve otišlo dođavola i svi kriterijumi su prilagođeni za onaj šljam, za one najlošije. Sve bi dali da se slikaju, a nemaju ni “p” od pevanja. Kad je neka masovna fešta i ja tražim da mi se obezbedi klavir, gledaju me kao ludu! “Kakav klavir, kad možeš da odzevaš tu pesmu”? Mi smo sve naše kriterijume i u muzici, i kriterijume života srozali do najniže moguće mere. Gospodo novinari i vi morate da pomognete da imamo svoju muziku, da otvarače usta gurnemo na marginu, gde im je mesto!

Pa i ti kao novopečeni novinar možeš da pomogneš?

Bebi Dol: Jeste, ja u svojoj emisiji pomažem. Ja se trudim i lajem na sva zvona! Kad sam bila mlađa bila sam mnogo drskija, a danas ipak prva pružim ruku prijateljstva. Ne ujedam po svaku cenu, kao pre. Bez razumevanja za druge, nema nam nade i života.

Da li si ti glavni “krivac” što je Massimo snimio album i došao, prvo na festival u Zrenjanin, a potom i u Beograd?

Bebi Dol: Ja sam samo garantovala da mu niko neće nikakvo zlo učiniti. Kada sam okrenula njegov broj, on se isprva šlogirao kad me je čuo. Pre toga se čuo sa nekim članovima moje porodice, ali sa mnom nije. Ja sam rekla “Zdravo, ovde Bejbi! Slušaj, hoće fini ljudi da te dovedu ovde, i znaj da ti se ništa loše desiti”! On je pristao i sve je ispalo kako treba.

Kako ste došli do voditeljskog posla. Do sada su vama novinari postavljali pitanja, a sada ste i sa suprotne strane?

Bebi Dol: Andy Warhol je jednom rekao. “Ništa bolje do lošeg iskustva”! Dakle, imala sam slobodnog vremena, a prijatelji su me nagovarali da krenem sa emisijom i da ponudim neke svoje stavove, nešto drugačije od onoga što se čuje svakog dana. Ja tu emisiju radim kao društveno koristan rad, ne radim za novac. Ta priča ne postoji. Čula sam da u civilizovanim društvima ne može ništa da se promeni na bolje ako mi sad sedimo i čekamo da se nešto promeni. Svako svesno kulturno biće mora da pokuša da da deo sebe i da krene sa promenema od sebe samog. I tako je krenula emisija... Ja sam od 16. godine samostalno biće i nikada nisam radila neke stvari zbog kojih ne bih mogla da izađem pred ljude i da govorim.

Pred kamerama se ponašate dosta opušteno...

Bebi Dol: Ja se u studiju osećam kao kod kuće i shodno tome se tako i ponašam. Nemam onaj problem da zamuckujem, da čitam sa ruke i da se tresem. Mnogim ljudima je to zanimljivo, nekima smešno, ali to znači da ljudi gledaju moj šou program. Ja ne kažem da ću to raditi nešto dugo, ali je za sada OK! Stalno dobijam pisma posle kojih se rastužim. Mnogo je ljudi depresivno i umorno od svega i to govori u kakvom smo stanju svi mi kao društvo.

Koliko si “Krvi, sreće, suza i znoja” prolila za sve ove muzičke godine?

Bebi Dol: Mnogo i to nije loše! Ako nema krvi, suza, frke, znoja, onda nema ni sreće. Ako nikada niste patili i bili tužni, onda nećete ni znati da se radujete kad naiđe vreme sreće. Možda ga ček nećete ni prepoznati.