Miloš Bojanić je poznat kao jedan od najvrednijih i najbogatijih ljudi na estradi. Iako je sve što ima, kaže, zaradio pevajući, priznaje da mu je dojadilo da peva. Sada mu je najveća želja da 20. album koji priprema bude poslednji u njegovoj karijeri! Svašta je Bojanić u životu radio i uradio. Direktorovao je u društvenom preduzeću, zidao je kuće, kupovao old-tajmere, gajio sinove, ali ga ništa nije umorilo kao estrada. Posle svega, došlo mu je da digne ruke od nje!

Miloš Bojanić: Nije mi teško da pevam, da putujem, da ne spavam. Voleo bih da 20. album završim do 16. oktobra, da sebe častim za rođendan i da to bude moj oproštaj sa estradom. Situacija u diskografiji je katastrofalna. Ni u najcrnjim snovima nisam mogao predvideti da će biti ovako. To više nije estrada već najobičniji cirkus. Muka mi je od mnogo čega, a najviše od kolega sa koji se kunu da pevaju isključivo iz bezgranične ljubavi. Nije nego... Pošto se ja u cirkusu ne snalazim, bolje da se sklonim.

Da se niste uplašili od mladih snaga i oštre konkurencije?

Miloš Bojanić: Ma kakvi! Protiv mladih snaga nemam ništa, a oštru konkurenciju ne vidim. Niko mi ne smeta, nikad se nikoga i ničega nisam plašio. Nisu mi problem ni novi trendovi. Prilagodljiv sam, umem da se uklopim, ali šta će mi sve to? Ne moram i neću da pevam po svaku cenu. Baš me briga za pevanje! Psihički sam se rasteretio. Druga bi priča bila da mogu da pevam, recimo, u Domu sindikata, sa nekim odličnim orkestrom.

Šta ćete raditi ako ne budete pevali?

Miloš Bojanić: Uživaću u tome što ne moram da pevam!

A od čega ćete živeti?

Miloš Bojanić: Od minulog rada. Nisam valjda rintao tolike godine da bih dočekao dan da nemam od čega da živim? Mnogo sam radio i pametno sam ulagao. Pet kuća sam sazidao, od temelja da krova. U vreme kada mi je najbolje išlo, ja sam odvajao i ulagao, pravio sebi odstupnicu. Ako ništa drugo, mogu da živim od turizma. Moja kuća u Boki zlata vredi. Kad nagrnu stranci, kada se zaista otvorimo prema Evropi, niko za cenu neće pitati!

Sa suprugom Brankom u Baošiæima

Čujem da je mnogim vašim kolegama bilo krivo kada su čuli da ste kuću izdali turističkoj agenciji!

Miloš Bojanić: Mnogi su poludeli. Nisu mogli da veruju. Odjednom, nisu znali gde će na letovanje jer su godinama leta provodili kod mene u Baošićima. Mogli su da banu kad im padne na pamet, da ostanu koliko hoće, čekale su ih ugovorene tezge. Ali, kad sam seo i razmislio, zaključio sam da je popunjenost kapaciteta svega 30 odsto. Pošto je došlo vreme da čovek mora ozbiljno da gleda pre svega, svoj džep, odlučuio sam da okrenem list. Izdao sam kuću turističkoj agenciji i četiri meseca godišnje, sve je ful puno! Moje je samo da uzimam pare i da uživam. Nedavno sam pričao sa Piksijem, koji je kupio kuću u Budvi. Kaže: »Ko me prevari da kupim kuću u Budvi, kad je pravi raj u Boki Kotorskoj!« Boka je, brate, najveća i najlepša bara na svetu. Obišao sam svet, ali takvu lepotu nisam nigde video!

Mnogi vam zavide svog svega što ste stekli!

Miloš Bojanić: Neka! I treba. To mi je kompliment, jedan od dokaza da sam u životu uspeo. Smetalo bi mi da me žale i da moram da živim od nečije milostinje. Dok sam ja gomilao cigle, kuće i automobile, neki su praznili flaše. Sad nemaju ništa. Ko im je kriv? Sve što sam stekao, stekao sam derući grlo sa lošim orkestrima. Ali, na mene niko nikad nije pokazao prstom. Nikad nikog nisam prevario, nikom ništa nisam ukrao, ne znam šta su privilegije. Zato nijednu kuću ne zaključavam. Nikom nisam dužan i mirno spavam. Kud će čovek danas više sreće!

Miloš Bojaniæ i Dragana Mirkoviæ

Kako izlazite na kraj sa mladom ženom?

Miloš Bojanić: Bolje bi bilo da me pitate kako izlazim na kraj sa starom ženom! Šalim se ... Moja Branka, koju od milja zovem Roska je čudo od žene. Lepo se slažemo, volimo i poštujemo. Ona osvežava moj život, uz nju sam se preporodio. Zajedno smo tri godine. Prošle su kao tren. Svaki čas nešto slavimo. Rođendane, godišnjice...

Šta vam je najveća neostvarena želja?

Miloš Bojanić: Da dobijem još dva sina. Mikica i Bane imaju svoje živote, pa bi bilo zgodno da »obrnem još jednu turu«! Želeo bih i da kupim jahticu. Nadam se da će za moj sledeći rođendan biti parkirana pred mojom kućom u Baošićima.Voleo bih da sednemo u jahtu i da radimo intervju dok jahta klizi Bokom! Ne sumnjam da će tako i biti!

Kad stigne jahta, u vašem bogatom voznim parku će nedostajati još samo helikopter!

Miloš Bojanić: A, ne... To mi ne treba. Isuviše čvrsto stojim nogama na zemlji da bi mi nedostajala letelica!