Neda Ukraden je leto provela u Lepetanima, živopisnom mestašcetu u Boki Kotorskoj. Iako gotovo da nema poznatog svetskog letovališta u kom nije bila, od Sen Tropea do Sejšela, pevačica bez Lepetana ne može. Duže od dve decenije u tom mestu ima udobnu, lepu kuću koja je njena najdraža oaza. Tu nas je dočekala odlično raspoložena, sva blistava, u belom, jednodelnom kupaćem kostimu koji je isticao njenu odli;nu liniju. Preplanula i nasmejana, istrčala je iz kuhinje, njenog omiljenog kutka u kući. Pripremala je večeru. Na meniju su bile školjke vengole i prstaci. Priču počinjemo na velikoj, prelepoj terasi sa koje puca veličanstven pogled na zaliv.

Neda Ukraden: Kada se usred noći vratim iz lokala u kome pevam u Budvi, sednem na terasu i slušam tišinu! To je božanstven, neponovljiv osećaj. Nigde cvrčci i ptičice ne pevaju tako lepo kao ovde. Uživam u svemu što me okružuje, dišem punim plućima. Ako čovek ne može da u životu izrežira baš sve kako hoće, treba da uživa u onome što ima. Tako ja uživam u svemu i radujem se svemu – morskoj pučini, čarobnim mirisima noći, svakom jutru, gostima koji svaki čas kucaju na ova vrata...

Kvari li nešto ovdašnju idilu?

Neda Ukraden: Ničemu ne dam da je pokvari! Malo sam se ukočila, verovatno zato što sam pevala na promaji, ali uz malo masaže, problem će biti rešen. Jednostavno, ne dozvoljam ničemu da pokvari ovaj raj i moje raspoloženje u njemu. Od početka godine, jedva čekam da dođem ovde i da što duže ostanem. Kad dođem sa mamom i ćerkom, sve tri se razletimo, očistimo sve od paučine i prašine, dovedemo u red kuću, a potom sve pretvaramo u zadovoljstvo.

Zar niste i ovde, kao i u gotovo svim mestima u kojima ste živeli, imali ružnih iskustava?

Porodièna idila u Lepetanima

Neda Ukraden: Bilo je i ovde svega i svačega. Jedno vreme, moji roditelji su živeli ovde. Tad je bilo najlepše. Bašta je bila nergovanma, bilo je voća, povrća, svega. Kada je tata umro, pre šest godina, mama je prešla u Beograd i od tada u kući niko ne živi. Dešavale su se razne ružne stvari. Kuća je obijana, pljačkana, ostala sam bez mnogih stvari. Pre nekoliko godina, kupila sam divnu jahticu. Malu, ali fantastičnu. Kupila sam i izuzetan vanbrodski motor za nju. Ako čovek ima kuću na moru, a nema čamac, užitak nije pravi. Kad se samo setim koliko sam radila da bih to sebi mogla da priuštim... Nisam ni stigla da se provozam. Gotovo na moje oči, jahta i motor su ukradeni... Bez mnogo čega sam ostala u životu, svašta mi se dešavalo, ali sam posle svih ružnih događaja ostajala uspravna. Šta da radim ...

Kako se slažete sa komšijama?

Neda Ukraden: Odlično. Ma koliko me neki ljudi voleli ili ne, moraju da priznaju da sam korektan građanin. Svojim ponašanjem, osvajam i najžešće zajedljivce. Kao i u svakom mestu u kome sam živela, ljudi me gledaju sa velikim zanimanjem i budno prate svaki moj korak. Navikla sam na to, to je cena slave!

Kucaju li na vaša vrata radoznalci, neopozvani i nepoželjni?

Neda Ukraden: Kucaju razni ljudi. Prijatelji, rođaci, kolege... Nekada su ovde svraćali Čolić, Bregović, gotovo svi iz »stare garde«. Mlađe kolege ovuda često prolaze, ali njima je teško i »dobar dan« da kažu. Dolaze mi na kapiju i radoznalci. Hoće da a mnom slikaju, traže autogram. Sve je to deo mog posla i ne smeta mi. Ali, smetaju mi neke druge stvari. Plažica ispod moje kuće, koja je zaista vrlo mala, postala je omiljeno kupalište mnogih mama koje svoju dečicu podstiču da baš tu vrište. Daleko od toga da mi smetaju dečja cika i vriska... Pa svako veče sa dečicom povedem kolo u lokalu u kome pevam, delim im sladolede i slatkiše, obožavamo se međusobno. Smetaju mi bahatost, bezobzirnost i nekultura...

Pomislite li nekad da bi bilo zgodno da imate telohtranitelje?

Neda Ukraden: Taman posla! Svi mi, kad počinjemo, jurimo publiku i publika je ta koja nas godinama drži. Potpuno je suludo praviti posle bedem oko sebe. Nije mi jasno zašto su nekim pevačima potrebni telohranitelji. Zar da ih brane od publike koju su do juče jurili i kojoj su se dodvoravali? To je vrhunac licemerja! Ja uživam da se družim sa publikom. Nema među nama nikakve distance, telohranitelja.

Hoćete li možda jednog dana krenuti da se bavite turizmom i izdati kuću?

Neda Ukraden: Za sada mi to ne pada na pamet. Možda jednog dana, kad prođe slava. Ne bih mogla bez ovog komfora, bez ove slobode, bez ove lepote. Posle svog ludila u kome živim mesecima, kad dođem ovde, punim baterije, akumuliram energiju, bogatim čula...

Nedostaje vam samo »gora« polovina, pa da užitak bude kompletan!

Neda Ukraden: Ne, niko mi ne nedostaje. Ovo je moj izbor....