Sa Krzysztofom Zanussiem na otvaranju Filmskog festivala na Paliæu

Za Milenu Dravić znaju svi. Teško je i pobrojati filmove, pozorišne uloge, televizijske projekte koje je ostvarila u toku 40 godina dugoj karijeri. Vrhunski profesionalac u svom poslu, neposredna i prijatna u privatnom kontaktu, Milena Dravić je jedna od onih malobrojnih pravih zvazda koje slava nije promenila.

Milena Dravić: Prijatno je kada čovek zavredi takav kompliment. Da budem iskrena, zbog toga se, na svu sreću, nisam uobrazila. Komplimenti koji idu uz slavu jednog glumca, uz njegovu popularnost, neke mogu preko noći da preokrenu, da čovek i sebe i svoju karijeru dovede u pitanje. Meni je sve to od početka bilo normalno, prihvatala sam to kao deo posla i nisam se zanosila i evo me, i dalje sam tu.

Kako izgleda vaš dan, između snimanja, proba u pozorištu i svih ostalih obaveza koje imate?

Milena Dravić: Moj dan liči na dan svake druge žene. Imam obaveze prema kući, prema prijateljima, prema starijem svetu koji je oko mene, mladima koji mi dolaze u goste, prema mojoj bratanici i njenoj kćerkici, unuci moga brata, probe u pozorištu koje su uigrana stvar, predstave. Što se tiče snimanja filma, ona naravno više nisu tako česta, koliko bih možda volela da jesu, ali voleli bi i drugi. Finansijska situacija je takva da ljudi zavise od minimuma para koje daje Ministarstvo za kulturu, jure se sponzori, teško je vreme za kinematografiju...

Milena u novom filmu Srðana Karanoviæa “Sjaj u oèima”

Kada uspete da odvojite vreme za sebe, šta volite da radite?

Milena Dravić: Kada ne snimam, kada ne igram predstave, volim da provodim vreme sa prijateljima, od kojih većina nema nikakve veze sa mojom profesijom, da se družim sa rodbinom, da slušam dobru muziku. Postoje radio stanice koje ne javljaju nikakve vesti, već ljudima pružaju tu mogućnost da uživaju bez zastrašujućih informacija kojima nas stalno bombarduju. Njih slušam jer to čoveka relaksira. Takođe, volim da idem na izložbe, da gledam svoje kolege u drugim predstavama i filmovima, da budem na onim mestima koja su dom umetnosti.

Imate i jedan interesantan hobi...

Milena Dravić: Radim i nešto za šta skoro niko ne zna - amaterski se bavim fotografijom. Imam već seriju fotografija koju ću uskoro završiti, a tema su brodovi u Rosama u Boki, gde Dragan i ja imamo stan. Nedostaje mi još jedan ogroman brod koji jednom nedeljeno ulazi u Boku. To je prizor kao iz filma “Amarkord”, kad se on pojavi i kad ga svi onako izbezumljeno gledaju. Planiram da se približim čamcem da to fotografišem iz blizine. Tu je i još jedan, koji noću isplovljava za Pulu.... Vlasnici brodova takođe žele moje fotografije, tako da ću ih uramiti i pokloniti im kad sve bude gotovo.

Da li će javnost videti Vaše fotografije na nekoj izložbi?

Milena Dravić: Verovatno ću napraviti izložbu u Rosama, kada završim sve.

Sa suprugom Draganom Nikoliæem u “Zoni Zamfirovoj”

Kada se osvrnete unazad, profesionalno i lično, postoji li nešto što ste, mozda, želeli da uradite, a niste uspeli?

Milena Dravić: Zaista bi zvučalo neskromno kada bih rekla da sam nezadovoljna karijerom koju sam imala u ovoj zemlji. Kažem to, jer sam mogla da odem i igram u inostranstvu i, sa materjalne strane, bila bih obezbeđena kao što su to neke moje mlađe koleginice uspele. Anica Dobra recimo, snima filmove u inostranstvu i zna zašto ih snima, za bezbedniji i lagodniji život u kome nema razmišljanja od danas do sutra, da li će moći, kad zatreba, da se pomogne svojim najbližima... Sa te strane bih bila mirnija, ali ipak toliko filmova, predstava koje sam odigrala i toliko mnogo televizijskog rada ne verujem da bih bilo gde i u bilo kojoj zemlji na svetu ostvarila.

Koje filmove i uloge pamtite?

Milena Dravić: U brojci od 89 snimljenih filmova sigurno da ima 10-ak, 15 koji su mi posebno dragi, ali ja o onome što je prošlo ne razmišljam. Razmišljam o tome šta još mogu da pružim. Nisam glumac koji zna da piše romane i knjige, niti da režira filmove, ali imam energiju i snagu da se nosim sa velikim i ozbiljnim glumačkim zadacima. Glumac godinama sazreva, u svakom dobu donosi nešto novo i volela bih da u zrelim godinama, sa toliko iskustva i svega što znam i mogu, uradim još nešto veliko i lepo na glumačkom planu.

Sa Ružicom Sokiæ u “Zoni Zamfirovoj”

Koja bi uloga, u ovom trenutku, predstavljala izazov za vas?

Milena Dravić: Reću ću vam to ovako: iskreno sam zavidela Bori Todoroviću na zadatku koji je imao u filmu “Profesionalac” Dušana Kovačevića. Kada je zaigrao tu ulogu, videlo se i koliko je to zahtevan i veliki zadatak, kao što se videlo šta Bora može, šta radi, kako to pametno vodi. Volela bih da se kao žena i glumica nađem pred tako velikom ulogom.

Šta vam sledeće predstoji na profesionalnom planu?

Milena Dravić: Prihvatila sam ulogu u divnom filmu Milutina Petrovića koji se zove “Agi”. Scenario za film je rađen po romanu ovogodišnjeg dobitnika nagrade “Politikinog zabavnika” za najbolji roman za decu. Tekst je veoma dobar i glumcu pruža velike mogućnosti... Tu su još dva reditelja koja kreću sa novim projektima i koji računaju na mene...