Goran Markoviæ (u sredini) okružen saradnicima za vreme snimanja “Kordona”

Na upravo završenom 27. Međunarodnom filmskom festivalu u Montrealu film “Kordon” reditelja Gorana Markovića dobio je Gran pri. Naše ostvarenje je prikazano u zvaničnoj konkurenciji i još jednom je potvrdilo da se i pored svega domaća kinematografija visoko rangira u svetu, baš kao i Goran Marković, autor poznatih filmova “Variola vera”, “Specijalno vaspitanje”, “Urnebesna tragedija”, “Sabirni centar”, “Već viđeno”, “Nacionalna klasa”... Tamnu senku na uspeh koji je “Kordon” doživeo u dalekoj Kanadi bacio je Markovićev problem sa nedobijanjem vize zbog čega reditelj nije mogao da prisustvuje ceremoniji dodele nagrada. Sa Goranom Markovićem ipak ne razgovaramo o viznim problemima, nego o njegovom nagrađenom filmu i domaćoj kinematografiji...

Goran Marković: Mislim da su mnoge stvari koje se dešavaju oko našeg filma neobjašnjive, jer se sve kreće uprkos zdravom razumu. Živimo u zemlji koja je na ivici egzistencije, proizvodimo par filmova godišnje, ne posedujemo ništa, figurativno mi smo “vojska koja ne samo da nema puške ili cokule, nego nema ni gaća”. Ne posedujemo tonski studio, laboratoriju, studija za snimanja, a ljudi koji su okupljeni oko grupe za bavljenje filmom su u nekoj vrsti transa. Ipak, uspesi su vidljivi, jer ideja ima na pretek.

Scena iz filma “Kordon” – Dragan Petroviæ, Nikola Ðurièko, Marija Dakiæ, Milutin Miloševiæ i Marko Nikoliæ

Čudno je da je prvo urađen TV film “Kordon”, a tek kasnije igrani...

Goran Marković: Ideja za “Kordon” je potekla od producenta Nikole Mirkova, koji je pročitao dramu Nebojše Romčevića i predložio da uradimo televizijski film. Složio sam se, uz predlog da se uradi i bioskopski film. Romčević i ja smo potom napisali scenario za igrani film, koji su isproducirali RTS, “Viktorija film”i Ministarstvo kulture Srbije. Film je snimljen u rekordnih 20-ak dana. Priznajem da se nisam baš mnogo naradio, tačnije, upao sam u dobre okolnosti.

Film na momente deluje kao dokumentarni...

Goran Marković: Svi smo pokušali da rekonstruišemo skoriju prošlost, a hteli ili ne morali smo da se oslonimo na autentične materijale. Ipak, putem glume dali smo novi pečat i viđenje naše istorije iz drugog ugla.

Kordon u beogradskoj Kolarèevoj ulici

Već pripremate novi igrani film. Reč je o vašem pozorišnom komadu “Parovi”. Da li se već zna glumačka podela?

Goran Marković: Deo ekipe sam već isplanirao, ali pošto ću napraviti još jednu verziju scenarija, sačekaću sa konačnom odlukom. Za sada neću otkrivati imena glumaca. Što se tiče pozorišne predstave, mislim da “Parovi” u Ateljeu 212 nisu prošli onako kako sam se nadao da će proći. Film bi mogao da bude bolji i drugačiji. Junaci drame su 50-godišnjaci, koji tvrde da im je život prošao bez veze. Zbog toga su nesrećni i uporno traže krivca. Stvar je pomalo autobiografska. (smeh)

Vi ste i pozorišni i filmski reditelj. Malo se zna da ste se oprobali i kao glumac. Kada je to bilo?

Goran Marković: Igrao sam glavnu ulogu u prvom filmu Lordana Zafranovića “Nedelja”, 1969. godine.Tumačio sam mladog gnevnog Dalmatinca. I kod Srđana Karanovića sam igrao glavnu ulogu u njegovom diplomskom filmu. I pored iskustava, to nije moja vokacija. Bilo me je i u “Srbiji nulte godine”, ali tu nisam glumio, jer je to bio moj ispovedni polu - dokumentarni film. Suviše stvari radim da bih se bavio i glumom.

Promotivni poster nagraðenog filma

Pričalo se o zajedničkoj saradnji između Srđana Karanovića, Gorana Paskaljevića i vas. Da li ćete na tome istrajati?

Goran Marković: To bi bilo lepo. Uključili bismo u taj projekat i Rajka Grlića i Lordana Zafranovića. Bio bi to zgodni omnibus od pet pričica. Ali se to teško može organizovati. Bilo bi veoma interesantno ako bismo uspeli da napravimo taj srpsko – hrvatski film.