Njegovo ime je Boris Borisogljepski, mada ga u svetu domaćeg hip-hopa svi znaju pod imenom Shorty. On ima 23 godine, rođen je u Beogradu i nedavno je u izdanju Bassivity musica objavio svoj prvi solo album “Umotvorine”, na kome se nalazi 14 naslova. Nekada je imao grupu “Fool Moon” u kojoj je bio zajedno sa reperom Juicom. Pričao je i o tome, ali pre svega nas je zanimalo zašto ga svi zovu Kratki.

Shorty: Tu priču znaju oni koji su pratili ono što ja radim. Pre nekoliko godina kada sam počinjao sa ovom muzikom, bio sam još niži, pa je zato nadimak Shorty bio idealan. Nizak sam rastom i uvek sam bio najniži u društvu. Tako mi je ostao nadimak do danas.

Nekada si bio u grupi s Juicem. U kakvim ste odnosima danas?

Shorty: Mi smo zajedno radili još od 1997. godine. Objavili smo i album 1999. godine. Razišli smo se, svako je otišao na svoju stranu. On je krenuo s nekom svojom muzikom, ja sa svojom, ali mi se i dalje čujemo i družimo i u dobrim smo odnosima. Nije nikada ni bilo razlog za neko prepucavanje i zlu krv.

On peva o kešu, kolicima i slično. A ti?

Shorty: Ja nisam pobornik te filozofije. Kod mene nema varijanti kola, aviona i slično. Možda je moj album malo mračan i govori o svakodnevnim socijalnim pojavama. Takođe ne mogu ni da pevam one komične pesmice. I to mi je bezveze. Ono, kao hajde sad nešto da se šalimo i pevamo neke nebuloze.

Iako na našoj rep sceni ima malo izvođača, redovna su prepucavanja među njima. Zašto je to tako?

Shorty: Ja lično mislim da je to skroz nepotrebno. Malo nas ima i treba da se držimo zajedno. Ti koji se prepucavaju su pokupili fore od afroameričke populacije, koja se bavi tom muzikom. Oni se redovno nešto kače i prepucavaju i na taj način jedni drugima prave reklame. U našim uslovima je tako nešto smešno. Kod nas su mnogi u fazonu da nekog pljunu i tako postanu neke face.

Kako si uopšte krenuo da se baviš ovom muzikom?

Shorty: To je ona standardna priča, slušao sam to odmalena, ali je zaista tako. Otkada sam saznao sa muziku, odmah me je zanimala rep muzika. Moji počeci su bili pre svega na saznavanju imena nekih bendova i ljudi i nabavljanju njihovih albuma. Tada su bili aktuelni, iz ove perspektive smešni... To su likovi poput MC Hammera, Vanila Icea, pa Snap koji su mi tada bili fascinantni. Onda saznajem da postoji i neki Public Enemy, pa nabavljam sve njihove albume. Kako su godine prolazile sve više sam se upoznavao s tim muzičkim pravcem. Samim slušanjem tolikih izvođača pitao sam se zašto ne bih mogao i ja da kažem koju. I tako je sve krenulo.

Da li misliš da je naša hip-hop scena živnula?

Shorty: Jeste živnula, s obzirom na to da znam mali milion ljudi koji su u tome i rade tu muziku. Obišao sam mnoge gradove po Srbiji i video da van Beograda ima puno talentovanih ljudi koji se bave rep muzikom. Ima nas dosta i kapiram da smo još na početku i da će se tek desiti pravi uzlet mnogih domaćih repera.

U tekstovima koje pišeš ima i nekih reči koje urednici nerado puštaju u etar?

Shorty: Ja koristim one reči koje se koriste u svakodnevnom životu. Neko će reći da je to prljavo, neko da je to OK, neko da je to mračno, ali svako ima neko svoje mišljenje o tome. Ima i onih koji misle da sam bezobrazan, ali u svakom slučaju tekstovi odslikavaju mene samog. Ako neko želi da me upozna, sigurno će to najbolje uraditi kroz tekstove. Sve o meni je tu napisano i odrepovano. Ne mogu ja sad nešto da se pretvaram i mažem ljudima oči oko sebe. Kažem šta imam pa kome se svidi, svidi.

Zašto su žene u rep muzici uglavnom degradirane?

Shorty: To je opet aludiranje na te repere preko bare. Kod njih su ribe uvek kučke, bezobrazne i to je glavna fora, a naši samo prepišu isto to. U globalu, sve se vrti oko par tema, i ako se ti pojaviš s nečim novim, u startu si drugačiji i zanimljiviji. Ne mora žena uvek da bude u negativnom kontekstu. Ima pesama u kojima žene nisu kučke, nego se, naprotiv, veličaju.