Pretraživač:
 |
Srećko Šušić: Čitavu deceniju sam radio dva posla istovremeno. Nemam pojma kako sam funkcionisao. Od pola sedam ujutru do tri popodne radio sam u kancelariji. Došao bih kući, odmorio se, a onda je noću počinjao moj drugi život. Do tri ujutru sam pevao u kafani. Deset godina sam neumorno vodio dvostruki život. Jedan posao me je umarao, drugi odmarao. Kombinovao sam ih kako sam znao i umeo. Na sreću, imao sam veliku pomoć koleginica i kolega. Nisu pravili frku kad ujutru zakasnim ili zaspim za kancelarijskim stolom ...
Postali ste poznati tek u zrelim godinama. To je neuobičajeno...
Srećko Šušić: Ali ima u tome bezbroj prednosti. Jedno je kad slava srefi mladog i neiskusnog čoveka, a drugo je kada već ima neko životno iskustvo. Dugo sam pevao po kafanama, restoranima, veseljima. Bio sam zadovoljan. Uživao sam u tome što sam radio, bio sam presrećan što mi se pružila prilika da radim ono što volim. To mi je bilo dovoljno. Većih ambicija nisam ni imao. Nije da nisam maštao o hitovima i publici, ali, bio sam svestan da su to za mene preskupe igračke pa za njima nisam preterano žalio! Ni u najluđim snovima nisam mogao da sanjam dokle ću stići. Nisam bio klinac, imao sam sređen život, posao, ženu, dvoje dece...
Šta se to neočekivano desilo, pa vam se život potpuno promenio?
Srećko Šušić: Radio sam u jednom restoranu u okolini Kraljeva. Kao da je Bog poslao Mileta Basa da me čuje! Susret sa njim je bio presudan za sve što mi se dalje dešavalo u životu. Čovek je preuzeo moju karijeru u svoje ruke i sve se promenilo. Odjednom, nisam više bio samo lokalni pevač. Počele su da mi se dešavaju fantastične stvari, krenule su neverovatne ponude o kojima nisam mogao ni da sanjam.
Priča se da odlično prolazite po kafanama. U prvoj u kojoj ste zapevali, već prve noći je porazbijan sav inventar pa ste ostali bez posla!
Srećko Šušić: Društvo se toliko ponapijalo da je stradao kompletan inventar. Kada su porazbijane sve staklene čaše, konobari su piće počeli da služe u plastičnim čašama! Gazdi to nije smetalo jer su gosti trošili kao ludi i činilo se da će zarada biti fantastična. I bila je, ali nedovoljno velika da pokrije troškove kompletnog novog inventara. Lud provod i fantastičan posao se za mene pretvorio u totalnu katastrofu. Ostadoh bez posla tog istog dana. Verovali ili ne, godinu dana sam čekao sledeću tezgu u kafani. Na sreću, u međuvremenu je bilo drugih tezgi. Pevao sam na svadbama, krštenjima, ispraćajima … Ali, nedostajala mi je kafana. Kada sam dobio sledeći kafanski angažman “pazio sam šta radim”. Isplatilo se jer sam u njoj ostao godinu dana.
 |
Srećko Šušić: Najteže mi je da odaberem pesme kad snimam novi album. Ljudi mi nekritički šalju sve i svašta, svi od reda umišljaju da su genijalni tekstopisci ili kompozitori. Sa tim problemom se sreću svi pevači. Na ovom poslednjem albumu neke stvari sam promenio. Promenio sam saradnike. Posao sam poverio Zoranu Matiću, čoveku koji je proveren kompozitor. Od osam pesama na albumu, on je autor njih šest. Preostale dve su delo Srđana iz Užica, jednog sjajnog i perspektivnog momka. Aranžmane je uradio Perica Simonović, sve je snimljeno u Raletovom studiju, zvuk je fantastičan…
Čemu se nadate? Da će vam nove pesme podići cenu ili nečemu drugom?
Srećko Šušić: Nadam se da ću sebi produžiti vek trajanja! Cilj mi je da nekako plivam u zlatnoj sredini. Nisam opsednut idejom da budem najbolji, najpopularniji, najtraženiji. Ubeđen sam da je u zlatnoj sredini najsigurnije. Veliki uspeh nosi sa sobom gomilu problema. Teško je dugo biti prvi, a kad se padne sa vrha, teško se preživljava… Ne želim da se suočavam sa tim…
Jeste li zadovoljni svojim zaradama?
Srećko Šušić: Sve diskusije na temu zarada su škakljive. Neko je zadovoljan sa malim, neko bi da za jednu noć zaradi toliko da ima šta da troši mesec dana. Ja sam realan čovek, niti sebe precenjujem, niti sebe potcenjujem. Ima li danas, u vreme opšte nezaposlenosti, veće sreće nego raditi? A ja sam ovog meseca imao 30 radnih dana, što je fantastično! Pevao sam uglavnom po Srbiji. Mnogo naših ljudi je došlo iz inostranstva, bilo je puno slavlja…
Koliko se estrada promenila od vremena kada ste kročili na nju?
Srećko Šušić: Mnogo. Pre 10-ak godina, još se slušala, da tako kažem, klasična narodna muzika sa orijentalnim primesama. Sada je narodna muzika nešto sasvim drugo – gotovo da je postala ista kao zabavna muzika. Mlađa publika nije prihvatala ono staro, starija publika ne prihvata ovo novo. Zato smo mi pevači često u nebranom grožđu jer nemoguće je svima ugoditi…
