Za njega kažu da ne stari. Boris Novković je došao u Beograd posle više od deset godina i prvo što su gotovo svi novinari primetili je da se on uopšte nije promenio. Da li je otkrio neki eliksir mladosti, ili nešto slično, pitali smo ga, ali najpre smo pričali o njegovom novom izdanju. U pitanju je kompilacija najvećih hitova ovog hrvatskog pevača, koju je objavio u izdanju City recordsa kao dvostruki CD. Koliko mu je bilo teško da napravi izbor pesama, Boris priča:

Boris Novković: Bile su to slatke muke. Puno pesama je konkurisalo. Bilo je pesama koje su meni lično bile draže, od nekih drugih, pa nisu ušle na best off. Morao sam se povinovati zakonu medija i staviti one pesme koje su najviše zaživele u medijima. Došlo je tako vreme, da ono što ne zaživi u medijima, kao da nikada nije ni postojalo. Tako je nastao ovaj dupli CD, s najslušanijim pesmama u mojoj muzičkoj karijeri. Odnosno, obuhvata period od 1986. do 2003. godine. Znači, punih 17 godina.

Toliko je godina prošlo, a ti se fizički nisi bitno promenio. Da zaista nisi našao neki eliksir mladosti?

Boris Novković: Nisam našao eliksir mladosti. Valjda je Bog rekao, kad si izgubio ovih 10 godina, kao i svi mi na ovim prostorima, onda ću ti barem dati deset godina fore po izgledu, da nastaviš kao da se ništa nije ni desilo. Jako pazim na sebe i svoj izgled, ali ne u smislu da idem kod kozmetičara, već se bavim sportom i pazim na ishranu. To je neka moja čarobna formula.

Posle dugo godina prvi beogradski nastup imao si u diskoteci Trezor. Posle toga si još nekoliko puta bio u Beogradu. Kako su te ljudi ovde prihvatili?

Boris Novković: Jako dobro u svakom slučaju. Ja sam bio sretan što sam imao publiku od 24 miliona ljudi u onoj Jugoslaviji, ako već nisam mogao otići van granica. U jednom trenutku se tržište svelo na samo 4 miliona, na Hrvatsku. Ne mogu reći da sam bio srećan zbog toga, jer sam bio naslonjen na jedan mali radijus kretanja. Malo nastupa, malo razmene informacija. Međutim, sve to je prošlo i opet se otvaraju nova tržišta. Meni kao čoveku koji nikada nije bio lokalnog karaktera, neizmerno je drago što se stvara ponovo jedno muzičko tržište za sve ex ju republike.

Koliko je bilo teško izbeći svirati za ove ili one, za naše ili njihove?

Boris Novković: Već sam rekao da sam se trudio da pobegnem od svih lokaliteta. Trudio sam se da budem svoj i izbegnem razne lobije. Nisam želeo da se prostituišem s politikom, što su radili razni pevači i na našoj i na vašoj estradnoj sceni. Politika je prljava igra koja ljude po pravilu usmeri ka nekom zlu, dok je muzika ta koja ljude spaja. Čak sam napisao nekoliko pesama koje su antipolitičke i antiratne.

U hrvatskim medijima si govorio kako se nisi prostituisao u Srbiji pevajući uz jagnjetinu po kafanama, poput nekih drugih pevača. Na koga si mislio?

Boris Novković: Ja sam uzeo primer, kao metaforu. Ima onih koji pevaju uz pečenje po kafanama, ali ja ih neću imenovati. Rekao sam da nisam došao u Srbiju kako bih nastupao u svim živim emisijama. To važi i za nastupe. Neću pevati u svakom mestu gde mi neko ponudi gažu. Došao sam kao izvođač sa statusom koji želi da u Beogradu napravi koncert na jednom određenom nivou. Neću zevat na plej bek u nekom restoranu, jer to nije moja priča. Dosta novca sam izgubio u karijeri, jer nisam želeo svirati bilo gde po svaku cenu. Tako da od toga neću odustajati.

Posle dueta sa Severinom i Kemalom Montenom, planiraš li nešto slično u budućnosti?

Boris Novković: Ma ne, ja nisam čovek koji karijeru gradi na duetima. Snimio sam ta dva dueta u životu i za oba mislim da su bili pravi pogodak. Sa Severinom smo postigli jednu efektnu medijsku provokaciju, a sa Kemom jedna odlična pesma koja se slušala na svim ovim našim prostorima. I to je to! Pitali su me da li bi sa nekim odavde snimio duet i ja sam rekao, što da ne ako bude premija, dobra pesma i dobar trenutak.

Već godinama se boriš s epitetom mačo tipa. Kako napreduje borba?

Boris Novković: Nisam razmišljao na taj način da sam ja neki mačo tip. Svestan sam da me žene gledaju na razne načine, a čini mi se da se ženama više sviđa neka moja unutrašnja energija, nego moja spoljašnjost. Ja poznajem ljude koji nikako ne izgledaju fizički, a ženama su jako privlačni. U životu sam preživeo dosta toga i više nemam 18 godina da bih jurcao od žene do žene. Imam devojku za koju mislim da je na mestu i sve to skupa traje. Prošao sam sve faze odrastanja, bio sam i sa ženama za koje sam znao da su sa mnom samo da bi sutra pričale kako su bile s nekim poznatim. Takve devojke nazivaju sponzorušama i raznim imenima, a ja se ne stidim da priznam nešto tako. To je za mene bilo korisno iskustvo i sve to čovek treba da proživi, da bi sutra umeo da prepozna pravu i iskrenu vrednost.