Umetnica Eva Ras (62) glumi još nije rekla zbogom. Nedavno je snimila film “Gušenje” Karolja Vičeka, a ovih dana je očekuje i snimanje novog projekta makedonskog reditelja Antonija Mitrikeskog. Ukoliko joj bude ponuđena i rola u novoj seriji Siniše Pavića “Stižu dolari”, oberučke će je prihvatiti, jer kaže da je raduje ponovna saradnja sa trenutno najboljim srpskim scenaristom.

Odskočna daska u vašoj karijeri je bio film “Ljubavni život službenice PTT”. Da li vam je tada bilo teško da se obnažite?

Eva Ras: Sećam se da sam davne 1967. godine, kada je u jugoslovenskoj kinematografiji vladao kult “crnih kombinezona”, snimala film Dušana Makavejeva “Čovek nije tica”. U jednoj sceni, reditelj mi je predložio da se obnažim, ali s obzirom na to da su golišave scene tada bile neka vrsta “zabranjenog voća”, oboje smo došli na istu ideju da napravimo nešto novo, nešto što će potvrditi činjenicu da u ljubavnom činu pada sva odeća. Nimalo se nisam ustručavala da pokažem svoje telo, jer je scenario to i zahtevao. Makavejev je bio oduševljen i nakon tog filma ponudio mi je glavnu ulogu u njegovom sledećem projektu “Ljubavni život službenice PTT”.

Uloga je prvobitno bila ponuđena Mileni Dravić...

Eva Ras: Da. Makavejev je tu ulogu najpre ponudio Mileni Dravić, ali ona nije htela da se sasvim obnaži. Ja sam izazov prihvatila i nikada se zbog toga nisam pokajala, mada su mnogi kritičari veoma nepovoljno ocenili film. Tek kada su ovu ljubavnu dramu videli Francuzi i dodelili joj brojne komplimente, i kod nas su neki ljudi počeli da “uviđaju” da u njoj ima u nečeg dobrog. I tada, a i tokom celog mog života, uvek sam nešto prvi put činila u određenoj oblasti kulture i zbog toga mi je drago. Često umem sebe da nazovem da sam pobornik zdravog duha i pogleda na život.

Nedavno ste u “Ateljeu 212” održali javno čitanje vašeg najnovijeg romana “Kuća na prodaju”. Za mnoge je to bio prvi put da se susretnu sa nečim novim u svetu pisane reči i glume...

Eva Ras: Pošla sam od toga da kada to može da čini jedan Al Pacino na Brodveju, Ivan Darviš u Budimpešti, Bebel u Parizu, zašto ne bih i ja u Beogradu. Bilo je to za mene fascinantno i priznajem teško, ali sam uspela i zbog toga mi je veoma drago. Uvek sam mislila da sam glumica koja piše i koja pri tome zaboravlja da glumi. Na ovom javnom čitanju, publici se najviše dopalo što je knjiga pisana u dijalektu i što sam je baš tako i čitala.

Jeste li rob uspomena?

Eva Ras: Za mene su uspomene značajne, ali ne kao materijalizovane, već pothranjene u najsitnijim česticama mog mozga. Nikada nisam bila rob da na primer sakupljam čaše, flaše, salvete i slično, ali i te kako umem da im se divim, jer su produkt nečeg što je stvorila ljudska ruka. Sve ono što je značajno za mene u ovom času nalazi se u mom kompjuteru i često umem da kažem da je moj dom, zapravo moj kompjuter.

Kada biste mogli da nešto promenite u dosadašnjem životu, šta bi učinili?

Eva Ras: Boga bih izmolila da ljudima da besmrtnost. Znam da je to nemoguće, ali bih bar pokušala da produžim ljudski vek. Mnogo me boli što oko mene umire veoma mnogo ljudi, a posebno mlad svet. To me čini veoma tužnom i kada bih mogla, sve bih učinila da se to više ne dešava.

Postoji li nešto bez čega ne možete da funkcionišete?

Eva Ras: Pripadam osobama koje nemaju problema sa visokim krvnim pritiskom, ali koje imaju slabu cirkulaciju. Zbog toga obožavam da pijem kafu, koja mi daje potrebnu energiju, vraća pritisak u normalu i nakon koje se osećam mnogo bolje. Često kažem da nema kafe, ne bi bilo ni mene.