Iako se čini da je počeo da peva “juče” Sejo Kalač je u svetu muzike već deceniju i po. Nekada je bio muzičar i harmonikaš. Nastupao je u grupi “Paukova mreža”, a kada je u grupu došao Saša Krstić, harmonikaš iz Kragujevca, Sejo je sa leđa zbacio teški instrument i “odmetnuo” se u pevače. Prvi album je snimio u Beogradu, za kuću PGP, ali sticajem okolnosti, umesto da krene put muzičkih zvezda, otišao je u inostranstvo.

Sejo Kalač: Drugi album snimio sam u Minhenu, dve godine kasnije, sa Džavidom Ljubovcijem. Treći “Poletimo” uradio sam u Ljubljani sa Goranom Gavrilovićem. Sledeći je svetlost dana ugledao u Lincu! Tek `98. godine kada sam pobedio na Bihaćkom festivalu, u izuzetno oštroj konkurenciji, sa pesmom “Bišćanka” krenula je moja prava karijera. Snimio sam album “Dva života”...

A onda ste se ponovo obreli u Beogradu...

Sejo Kalač: Beograd je bio ono o čemu sam sanjao, centar svih, pa i muzičkih zbivanja. Nažalost, bilo je to nesrećno vreme, nije se moglo, okolnosti mi nisu bile naklonjene da uradim ono što sam želeo. Pre tri godine, moji snovi su počeli da se ostvaruju. Ušao sam u “Grand”! Uradio sam šestu kasetu “Baš ti”. Kompozicije sa njega su odlično prihvaćene, neke su postale hitovi...

Da li je baš sve bilo onako kako ste očekivali?

Sejo Kalač: Jeste! Kolege su me sjajno prihvatile! Pre mesec dana, na tržištu se pojavio još jedan moj album “Gradski momak” i sve ide tako dobro da mi se čini da sanjam.

Šta je lakše – biti muzičar ili pevač?

Sejo Kalač: Tu nema dileme. Neuporedivo je lakše biti pevač. Posao muzičara je mnogo naporniji. I ne samo to, muzičar, ma kako vrstan bio, za razliku od pevača, nikada ne može dobiti odgovarajuću cenu. U svakom slučaju, od muzike se može divno živeti. Putovanja su naporna, ali ima na svetu i mnogo napornijih stvari. Zahvaljujući pesmi, obišao sam gotovo ceo svet. Bio sam nekoliko puta u Americi, nedavno sam gostovao u Kanadi i Australiji. Ne mogu da se žalim.

Jeste li imali loših iskustava?

Sejo Kalač: Kako da ne! Nema muzičara koji se nije opekao! Većina gazda više voli da zakine muzičaru nego hleba da jede. I nema veze da li je posao išao kako su očekivali, ali im to nije smetnja da prekrše dogovor i pevaču isplate manje od dogovorenog.

A kakva su vam iskustva sa menadžerima?

Sejo Kalač: Ništa bolja! Nedavno me je ojadio jedan prevarant. Zove se Mersim, a prezimena ne mogu da se setim... Počinje na slovo o. Prešao me je za 4.000 dolara. Na moje oči je tu sumu uplatio na moj račun, a čim sam okrenuo leđa, on je povukao uplatu. Bio sam zaprepašćen. To je isti onaj tip koji je Ćanu ojadio u Americi. Krivo mi je što je nisam upozorio. Treba svi da ga oblatimo onako kako zaslužuje pa da mu više nikad ne padne na pamet da se igra sa pevačima. Rado prepričavam svoja iskustva. Možda će to nekom kolegi pomoći da ne upadne u kandže prevaranata.

Šta radite kad ne pevate?

Sejo Kalač: Kao i svaki normalan muškarac imam neke svoje zanimacije. Idem na pecanje, vozim bicikl, trčim i smišljam svakojake razonode sa društvom...

Imate li neki porok?

Sejo Kalač: Da razmislim... Pa i nemam! Ne pušim, ne varam ženu, jedino što volim je da popijem. Ne bih ja, nego po službenoj dužnosti! Ne mogu da odolim da budem u veselom društvu, a da ne popijem i ja po neku.

Gde ćete na odmor?

Sejo Kalač: U toku leta ću raditi, a na odmor ću ići sa porodicom krajem avgusta. Letovaćemo na Adi Bojani i u Makarskoj.