Za umetnika Svetozara Cvetkovića s pravom se može reći da se ne zna da li je bolji glumac ili upravnik. U obe profesije se snalazi “kao riba u vodi”, a što je najvažnije, to je čovek za koga važi pravilo da radi ono što voli i da to čini najbolje. Prvi put je stao pred filmsku kameru u ostvarenju “Hajduk” Aleksandra Petkovića, pre 23 godine, i od tada je snimio preko tridesetak filmova. Gledaoci ga se sećaju iz: “Stepenica za nebo”, “Boja na Kosovu”, “Srećne Nove ’49.”, “Gluvog baruta”, “Vremena čuda”, “Tanga Argentina”, “Dezertera”, “Ni na nebu, ni na zemlji”, “Vukovara – jedne priče”, “Spasitelja” “Točkova”, “Noža”, “Lavirinta”...

Dosta ste snimali sa rediteljem Miroslavom Lekićem. Prvi zajednički film vam je bio “Stepenice za nebo”, a poslednji “Lavirint”. Da li se nešto i koliko promenilo u vašoj saradnji?

Svetozar Cvetković: Čoveka je teško promeniti posle dve decenije. Imamo svoje navike i sistem razmišljanja, i vaspitanja, i svega onoga što je uključeno u posao. Mi smo, nakon “Stepenica za nebo”, trebali da radimo još jedan film, ali su nam se termini mimoišli, pa jedno vreme nismo ni sarađivali, ali ni viđali. Zatim smo se opet okupili oko projekta “Nož”. Miroslav je čovek koji ume da sasluša saradnike i voljan je mnoge stvari da realizuje u dogovoru sa glumcima. Mnogo toga zajedničkog smo prošli, a slično se ponovilo i sa “Lavirintom”.

Pripremate li nešto novo u pozorištu?

Svetozar Cvetković: Trenutno sam u pozorištu vezan za ovogodišnji “Belef”, tačnije predstavu “Strah i njegov sluga” Mirjane Novaković, a u režiji Kokana Mladenovića. Ovu koprodukciju Ateljea 212 i Belefa ćemo izvesti na Zidan – kapiji na Kalemegdanu, a zatim u decembru, premijeru iste predstave ćemo odigrati na Velikoj sceni mog matičnog pozorišta. Takođe postoji još jedan značajan projekat koji se sprema po tekstu Biljane Srbljanović “Amerika – drugi deo”, u režiji Dejana Mijača. Premijera se očekuje 10. oktobra u Ateljeu 212. Publika će moći, u novoj sezoni, da u istom pozorištu pogleda i komade: “Svako”(Stefanovskog), “Henrika IV”(Pirandela) i još neke koji će za sada ostati tajna.

Nedavno ste snimili dva filma...

Svetozar Cvetković: Završio sam dva filma koji ove godine učestvuju na svetskim festivalima. Prvi, austrijski film, “Dunav” u režiji Gorana Rebića, koji će videti publika u San Sebastijanu i drugi “Ljeto u zlatnoj dolini” Srđana Vuletića (u produkciji Ademira Kenovića), koji će biti premijerno prikazan na festivalu u Sarajevu, a potom u Torontu. Sada me očekuje snimanje sa rediteljem Nikolom Vukčevićem “Pogled sa Ajfelovog tornja”. Partner mi je Darko Rundek, što je samo po sebi zanimljivo.

Pripadate ljudima koji znaju šta će sa viškom energije, ali ne mogu da odmaraju, već su uvek u nekom poslu. Zar ste niste malo umorili?

Svetozar Cvetković: Jednostavno ne mogu da mirujem, a srećom još se nisam umorio. Posao mi je da glumim i u tome pronalazim sebe.

Dok niste postali upravnik Ateljea 212, retko ste davali intervjue. sada se to promenilo. Zbog čega?

Svetozar Cvetković: Zato što moram. To je obaveza svakog upravnika, naime, obraćanje javnosti radi zaštite pozorišne kuće. Što se tiče glume, ona nekako “ide” uz to.

Svetozar Cvetkoviæ u filmu "Lavirint"

Da li bi kao neke vaše kolege jednog dana režirali predstavu?

Svetozar Cvetković: Ne, već bih voleo da režiram film. Biće to debitantski film u poznim godinama.(smeh).

Neki vas svrstavaju u filmske, a drugi u pozorišne glumce...

Svetozar Cvetković: Ne volim da me ljudi definišu ni kao filmskog, ni kao pozorišnog umetnika, pa čak ni kao upravnika. Ja sam uvek bio i biću samo glumac.

Kada ćete se pojaviti u nekoj televizijskoj seriji?

Svetozar Cvetković: Ukoliko se pojavi dobar scenario, sigurno ću prihvatiti ulogu.