Kada se pre četiri godine Novosađanka Aleksandra Radović (29) preselila u Beograd, nije mogla ni da zamisli da će vrlo brzo postati popularna. S obzirom da je muzički obrazovana, sreća joj se nasmešila kada je među brojnim kandidatkinjama izabrana za pevačicu džinglova i najavnih špica “ružičaste televizije”. Ove godine krenula je i korak dalje i učestvovala na “Sunčanim skalama”. Osvojila je drugu nagradu, ali se i publika i kritika slaže da joj je nepravdeno oduzeta prva. To je mnogo ne pogađa, jer uskoro očekuje objavljivanje svog prvog CD i let ka estradnom nebu.

Oni koji te poznaju tvrde da bi pored Leontine mogla da “prođeš” kao sestra bliznakinja?

Aleksandra: Tačno, veoma ličimo i mnogi nas nazivaju dvojnicama. Čak i Boško iz “City”, kad god me vidi pita gde mi je klon. Ipak, mislim da se sada malo i razlikujemo, jer sam pre nekoliko dana skratila kosu. Bar po dužini kose više nismo bliznakinje.

U maju je trebalo da bude objavljen tvoj prvi album. Međutim, on kasni. Zbog čega?

Aleksandra: Već dugo pripremam svoj prvenac, ali je došlo do nekih neplaniranih komplikacija. Ipak, on je završen i nalazi se u postprodukciji. Biće u fazonu komercijalnog popa, mada sadrži jednak broj balada i brzog ritma. Sad je već sasvim sigurno da će pred publiku izaći početkom septembra.

Da li je istina da si počela da se baviš pevanjem na nagovor mlađe sestre?

Aleksandra: Tačno. Obe smo studirale muzičku Akademiju, ona odsek violine, a ja solo pevanje. Devedesetih me je nagovorila da počnem da pevam zabavnu muziku, tačnije pop, jer u ono vreme, samo tako smo mogle da zaradimo za džeparac. Pristala sam i od tada se više nisam vratila solo pevanju. Žao mi je samo što nisam diplomirala na FMU, ali uskoro ću i to privesti kraju. Jelena je u međuvremenu završila fakultet i velika mi je želja da u nekoj skorijoj budućnosti zajedno snimimo album.

Ove godine si učestvovala na festivalu u Herceg Novom i po mnogima je trebalo da pobediš. Međutim?

Aleksandra: Osvojila sam drugo mesto i da budem iskrena nimalo ne žalim što nisam prva. Shvatila sam da je morao da pobedi crnogorski izvođač, jer je nadjačao patriotizam. Međutim, nemam ništa protiv pobednika, jer je njegova balada bila prelepa, a on ima izuzetan glas. Ipak sam rešila da više ne nastupam na festivalima.

Znači li to da ćeš od sada u velikom luku zaobilaziti sva muzička takmičenja, jer ćeš održavati sopstvene koncerte?

Aleksandra: Još sam daleko od toga, ali sam odlučila da ću raditi sa bendom u nekom klubu, tzv. žive svirke. Meni to godi i u tome sebe pronalazim. Od septembra planiram da redovno nastupam sa grupom koju čine Saša, Beki i Sare.

Mnogim pevačima si bila prateći vokal. Nameravaš li to i dalje da činiš i da li si ikada sarađivala sa “otvaračicama usana”?

Aleksandra: Skoro svim zabavnjacima sam pevala drugi glas, a od narodnjaka jedino Lepoj Breni i Miri Škorić. Njih i ne smatram pevačicama narodne muzike, jer su one nešto između. Ne bih želela da se pomisli da imam nešto protiv narodnjaka, ali mi je veoma teško da pevam tzv. trilere, kojima je bogata folk muzika. Takođe sam sarađivala i sa “pevačicama” koje samo otvaraju usta. Ne smatram ih svojim koleginicama, ali su sjajni profesionalci u poslu kojim se bave. Nikada ih ne bih imenovala, jer su one platile za moj posao koji sam, sa druge strane, ja pošteno odradila. Etika mi ne dozvoljava da ih zbog toga blatim.

Priča se da si zaljubljenik filmova. S obzirom da voliš i da pevaš, ima li šanse da te dve ljubavi spojiš?

Aleksandra: Verovatno misliš na mjuzikl, koji je moja velika želja. Sanjam kada ću stati na pozorišnu scenu i zaigrati u nekom mjuziklu. A dok se to ne ostvari, priželjkujem da nastupim na Evroviziji.