Velimir Bata Živojinović je glumac čije je lice svojevremeno bilo simbol domaće kinematografije. Iako ga zovu "partizanskim" glumcem, čuveni "Valter" je tokom 45 godina duge glumačke karijere igrao u čak 300 filmova i serija i "samo" 35 partizanskih filmova. Ali, veliki Bata se ne buni. "Meni odgovara ako mi kažu i da sam komičar i da sam partizan. Sve prihvatam, iako više nema uloge koju želim. Igram ono što mi se ponudi. To je sudbina glumca", kaže. Poslednjih godina, javnost ga je češće viđala za skupštinskom govornicom, a Bata sada najavljuje da će najverovatnije uskoro igrati u seriji koju je napisao Žika Lazić. Biće to tematski nastavak filmova "Seljaci", koje će režirati Dragoslav Lazić.

Poslednjih nekoliko godina nije vas bilo na filmu?

Velimir Bata Živojinović: Mada ni poslednjih 10 godina nisam radio previše, za poslednje tri godine sam igrao samo epizodnu ulogu u filmu "Mrtav 'ladan" koju ću, upravo zbog toga, više pamtiti nego mnoge druge uloge. Ipak, nikoga ne optužujem, niti kome zameram zbog toga. Nikada u svom poslu nisam zavisio od ljudi koji su na vlasti, već od ljudi koji se bave mojim poslom, dakle autora. Poznajem sve ljude u vlasti i znam da njima ne pada na pamet da kažu "Bata ne treba da radi". Iako nisam za ovu vlast verujem da se ljudi sa “vrha” ne mešaju direktno u to. To rade sitni ljudi, poltroni.

Kažete "moj posao". Šta je sada vaš posao?

Velimir Bata Živojinović: Moj osnovni posao je da radim na filmu, da glumim. U Skupštini nisam u radnom odnosu, već sam član Skupštine kao poslanik.

Da li je bavljenje politikom promenilo vaš život?

Velimir Bata Živojinović: Nije. Možda se ima takav utisak jer sam prisutan u politici. Nisam se nikada zanosio visokim funkcijama.

Za šta ćete se, konačno, opredeliti, za glumca ili političara?

Velimir Bata Živojinović: Ovo nije vreme da razmišljam o budućnosti. Ipak imam 70 godina. O budućnosti mogu da pričaju oni koji tek ulaze u svet, mladi političari i mladi glumci, ljudi koji tek počinju svoj život. Milsim da sam ja rekao sve do sada. Nemam ambicija, niti sam ih ikada imao da u politici nešto budem. Opredelio sam se da radim svoj posao i da koliko sam u mogućnosti, doprinesem svojoj stranci.

Posle svih uloga, da li postoji neka koja nije odigrana?

Velimir Bata Živojinović: Ne. Sve sam igrao. Toliko toga sam uradio. Ne kažem da je sve to vredno pažnje, jer je to nemoguće, ali sam odigrao oko 300 filmova i serija. I nema više uloge koju želim. Ali, igraću i dalje. To je sudbina glumca.

Kada razmišljate o svojim fimovima i o prošlim vremenima, na koji način ih se sećate?

Velimir Bata Živojinović: Ne razmišljam uopšte. Najopasnije je gledati svoje filmove, pogotovo ovako veliki broj filmova i poistovećivati se sa onim što si radio. Trudio sam se, a i dan danas se trudim, da što pre zaboravim to što sam radio i ono što ne valja, a čega je verovatno bilo više nego onoga što valja. Ograđujem se i od onoga što je bilo najbolje, da ne bih sebe menjao i zato što su to ipak uloge. Jer, ipak, ja sam Bata Živojinović, a to sto sam tamo igrao - to je nešto drugo. Mnogi glumci u svetu koji su zaljubljeni u svoj uspeh propali su kao ličnosti.

Postoji li neka uloga koju volite, koju biste izdvojili?

Velimir Bata Živojinović: Moj odnos prema onome što je platno ne postoji. Nekih godina kad sam bio mlad i kad je popularnost krenula, shvatio sam da sam potpuno izgubio svoju privatnost i da ne postoji niko u ovoj zemlji ko me ne zna.

Vaši filmovi su se mnogo gledali u Kini, a glasovima najmnogoljudnije nacije u jednoj anketi, postali ste i najgledaniji glumac na svetu. Morate priznati da vam je takva "titula" godila?

Velimir Bata Živojinović: To godi, naravno, i trebalo bi svima nama da godi jer je reč o naciji koja ima i kulturnu tradiciju dužu od naše. Oni već 33 godine oni gledaju jedan isti film "Valter brani Sarajevo"! Gledaju i "Partizansku eskadrilu" i mnoge druge iz tog ciklusa, jer je sve to veoma slično sa njihovom revolucijom koju je Mao Ce Tung vodio. Sve bi to oni isto mogli da kažu, ali smo se mi prvi setili. A filmovi tog žanra su kod nas proglašeni strip-filmovima. Tako su ih, u stvari, nazvali naši pametni kritičari. Kada bilo ko od nas ode u Kinu i kaže da je Jugosloven, odmah ima sve privilegije što je odavde. Veliko je zadovoljsvo otići tamo i to osetiti. Dođeš na Kineski zid ili u pustinju Gobi, jednako, oni znaju ko si ti. To mnogo znači...

Da li je u poslednje vreme neki domaći film ostavio na vas poseban utisak?

Velimir Bata Živojinović: Sve bih to stavio u jedan isti džak, jer nijedan nisam gledao i ne želim da gledam, kao što ne želim da gledam ni svoje filmove. Kad bih morao da kazem šta mislim o današnjoj produkciji i filmovima, rekao bih da mi nisu jasni motivi zašto su snimljeni, mada tu postoje zaista retki izuzeci. Kada govorimo o ljudima koji sada rade, ali su radili i ranije, poštujem Kusturicu, Dragojevića. To sada prvi put kazem - sa Kusturicom nisam nikada radio, mada ga znam kad je bio mali. Ne želim da imam bilo kakav utisak i impresiju šta oni to danas rade. Ali pošto se odvajaju velika sredstva za film danas, dobro je što se radi. Film je najveća moguća propaganda na svetu koja postoji. To je rekao čak i Lenjin, mada onda nije postojala televizija.

Ko su vaši prijatelji danas?

Velimir Bata Živojinović: Svi sa kojima sam i ranije kontaktirao sa njima sam i danas. Dragan Nikolić, Bjelogrlić, Kojo su među najbližima. Ima ih još mnogo, mada, možda neki od njih ne žele da ih sada pomenem.

Šta vam kažu obični ljudi koji vas sreću na ulici?

Velimir Bata Živojinović: Na pijacu idem stalno i to je kao da sam u Koraćici. Pozdravljaju me lepo, onako kako i dolikuje i ponasaju se kao da se znamo. Javim se, naravno, i ja, mada ne prepoznajem gledaoce.

Da li se nesto u njihovom odnosu prema vama promenilo?

Velimir Bata Živojinović: Za 99 odsto ljudi, gledalaca, ja sam i dalje čovek filma i tu se ništa nije promenilo. Drago mi je što ne vide u meni političara, jer nemam ambicije da me pamte po toj profesiji.