Mnogi stihovi ovog poznatog kantautora ušli su legendu. Đorđe Balašević je godinama unazad jedan od najboljih i najtraženijih domaćih muzičara. Za njegove koncerte su gotovo po pravilu traži karta više i samo je on u stanju da napuni deset i više puta u nizu jedan Centar “Sava”. Nedavno je održao revijalni koncert na festivalu u Budvi, što je za mnoge bilo iznenađenje, kao i činjenica da je koncert prenosila televizija “Pink”. O svemu tome i još ponečemu, Đorđe Balašević priča.

Vaš poslednji album “Dnevnik starog momka” prilično se razlikuje od ranijih albuma...

Đorđe Balašević: Ja sam taj album uradio posle ploče “Devedesete” koja je bila politički angažovana. Posle tog albuma svaka moja pesma se počela gledati kao neki politički stav. Morao sam pobeći iz te priče i iz tog društva političara. Kako sam pobegao od društva političara 6. oktobra ujutru, tako sam znao da i sa svojim temama moram pobeći od toga. Ploča “Dnevnik starog momka” nije remek delo, ali ja imam ploče koje mnogo više cenim. Možda je ta ploča malo staromodna, i ako je pitanje kome je ta ploča bila potrebna, odgovor je – meni! Hteo sam da pobegnem i da počnem da ličim na nekog starog običnog čoveka, koji neće pevati o protestima. Sledeću ploču ću uraditi po svom ukusu, a ova je bila tek u međuvremenu.

Kakva će biti sledeća ploča, tj. album?

Đorđe Balašević: Ja bih voleo da uradim ploču, poput one “Na posletku” ili “Bezdan”. To su one patetične ploče, što bi rekli dušmani. Ja bih rekao poetične. To su one ljubavne pesme u kojima neko odlazi, a neko nekog čeka. Tu nema nikakvih pritisaka, nema balkanskog tanga, plave balade, policije i sile. Nadao sam se da će pesma “Živeti slobodno” zastareti vrlo brzo, ali, na žalost i danas kada je otpevam ona ne gubi ništa na svojoj težini. Izgleda da u istoriji tih par godina koje mi smatramo za jako važne i ne znače puno.

Puno se spekulisalo oko vašeg pojavljivanja na festivalu u Budvi i visine honorara od 30 000 evra?

Đorđe Balašević: Daleko od toga je istina. To je bila neka prijateljska cena, gde su pokriveni troškovi benda, i to nije bio neki veliki prostor da bi se pričalo o takvim ciframa.

Vaši komentari između pesama nekima se nisu dopali, pogotovo ljudima sa TV “Pinka”?

Đorđe Balašević: Nije mi bilo svejedno zbog tog prenosa, jer godinama nisam mogao da se dogovorim sa tom televizijom, i sad me odjenom iz vedra neba svi tu vide! Nisam želeo da uvredim televiziju “Pink”, već da zadovoljim svoju dušu. Ne želim da neko misli da sam danas spreman na neke paktove posle svih godina koje su iza mene.

Severina je bila gost na vašem koncertu. Da li ste i danas u kontaktu?

Đorđe Balašević: Ne čujemo se tako često, jer je ona zauzeta. Bila mi je gost na koncertu u Zagrebu, a u Novom Sadu se srela sa mojom ženom Oljom, pričale su i onda smo dobili ideju da napravimo iznenađenje publici na novosadskom koncertu. To je bilo zanimljivo, lep gest s njene strane, ali neke nove i dalje saradnje nije bilo.

Imali ste gostovanja u Nemačkoj, gde je po procenama prodato 300 karata?

Đorđe Balašević: Ja moram da budem pošten pa da kažem, da mom proračunu nije prodato ni 200 karata. Od pet “pucanja” kako mi muzičari znamo da kažemo u karijeri, četiri sam imao u Nemačkoj. Tamo narodnjaci haraju i mi smo pokušali da ubedimo organizatore da je nemoguće da nama u predgrađu Bilefelda dođe više od 200 ljudi. Ljudi koji prate našu muziku tamo su u manjini i to je uvek bilo tako. U Londonu smo imali predivan koncert, u Cirihu je uvek puno, Beču takođe, ali u Nemačkoj ne. Tamo dolaze kojekakve kolege sa nadimcima od četiri slova i haraju. Ja sam poslao bend na početku u publiku da izgleda kako ima više publike, ali ni to nije pomoglo. Rekao sam im da sad treba pokazati da smo veliki i odsvirati koncert. Atmosfera je bila porodična, ali se sve do kraja baš zakuvalo i bio je lep koncert, četiri sata je trajao. Mislim da je to bio naš poslednji koncert u Nemačkoj i da tamo više nećemo pokušavati.

Ubrzo ste imali koncert u Koprivnici?

Đorđe Balašević: Dva dana nakon nemačkog debakla, tamo je bilo 8.000 ljudi. Tako, u proseku doše oko 4.000 ljudi na jedan koncert. Još uvek smo glavni! Nemam kompleks od malog broja ljudi. Volim da sviram u malim, intimnim prostorima, ali je tužno kad u velikoj hali bude malo ljudi.

Imali ste humanitarni koncert povodom 25 godina Centra “Sava”. Oko toga je bilo raznih priča?

Đorđe Balašević: Doživeo sam to da sam novac uplatio za legendarnu Tiršovu, koja bi trebalo da izgleda kao svemirski centar Hjuston koliko je tu para uplaćeno. Onda sam bio ispljuvan u novinama od strane doktora Stajkovca, koji me je definitivno odučio od humanitarnih koncerata. Kao, uplaćeno je samo 25.000 maraka, a 40.000 je pazar. Nazvali su me prevarantom što sam isplatio svoje muzičare. U isto vreme radili su koncerte Bora na stadionu OFK, i Bajaga na Tašmajdanu, a nacionalna Ceca na Marakani i niko žute banke nije dao! A, ja sam ispljuvan što sam dao “samo” 25.000! To je bilo baš nisko i rekoh, odučiše me od humanitarnih koncerata.