Miran, staložen i povečen! To su prve asocijacije kada upoznate bosanskog pevača Amira Kazića, poznatog kao Leo. On se već duže vreme odomaćio u Beogradu, snimio je album u izdanju City recordsa, a sarađivao je najviše sa Srđanom iz grupe “Moby Dick”, koji je njegov producent. Leo je ove godine pokazao da je i festivalski pevač, jer je učestvovao na dva festivala - u Zrenjaninu i Herceg Novom. Nije se proslavio s plasmanom, mada je u Zrenajninu dobio nagradu za najbolju mušku interpretaciju. Sa Leom razgovaramo o razlozima koji su ga motivisali da ove godine učestvuje na dva festivala.

Leo: Ne znam ni ja sam, veruj mi! Ponelo me to što sam imao slobodnog vremena, malo radio, dobio jednu zanimljivu pesmu i razmišljao da li da idem na “Sunčane skale” jer je stigao poziv. Razgovarao sam sa svojim producentom Srđanom Mobijem, koji se složio i tako sam se našao na skalama. U međuvremenu je stigao poziv iz Zrenjanina. Imali smo brzu pesmu "Milion” za “Skale”, pa smo uradili sporiju pesmu za Zrenjanin. Dobio sam dve nove pesme, koje će popuniti prazan prostor do izlaska novog albuma.

Za novi album, dakle, imaš dve pesme. Kada će taj album biti objavljen?

Leo: Još nije pravo vreme za album. Razmišljali smo o septembru, ali smo shvatili da je rano objavljivati album pre Nove godine, tako da se moj novi album može očekivati tek posle Nove godine.

Često si u Beogradu. Da li razmišljaš o nekom preseljenju?

Leo: Ma ne! Ja živim u Zagrebu, a kada ovako ugreje Sunce, onda sam uglavnom dole u Istri. Tamo provodim letnje dane. Volim da dođem u Beograd i dolazim kad imam nekog razloga. Lepo se osećam u Beogradu, ljudi su OK, nemam nikakvih problema, a ljudi s kojima sarađujem takođe žive u Beogradu.

Da li veruješ u priče da se festivali na ovim prostorima nameštaju?

Leo: Mene to ne dotiče. Ne dotiče me ni loš plasman na festivalu. Ja znam da imam dobru pesmu, verujem u nju i verujem da će je publika prihvatiti. Za sve ostalo me boli briga! Veruj mi! Nije me pogodio relativno loš plasman u Herceg Novom, koliko me je pogodilo to što mi je Đorđe Novković, moj kompozitor dao samo tri poena.

Često pevaš balade. Da li ti više voliš mirnije pesme?

Leo: Ja sam, pre svega, emotivac i svemu prilazim emotivno. To, na žalost nije uvek dobro u životu. Volim sporije pesme, koje imaju jak tekst, koje umeju da izmame suze i koje su pune naboja i emocija. To je život, a muzika je moj život. Ja ni jednoj pesmi u životu nisam prišao mrtav ladan, da me boli briga kako će to zvučati i samo da je odradim. Moram se uživeti u pesmu, moram ja sam biti deo te priče i u pesmi pronaći nešto što me dira i što je vezano za moj život. Tek uz sve ove uslove interpretacija može da bude prava i uverljiva.

Koliko u tvojim pesmama ima autobiografskog?

Leo: Mnogo pesama sam preživeo, mada je bilo i onih namenskih. Imao sam one životne pesme, univerzalne za sve ljude, koje smo svi mi više manje preživeli. Neke pesme su odslikavale pojedine periode mog života.

Priča se kako ti je koleginica Maja Nikolić davala savete kako treba da operišeš treći krajnik kako ti glas ne bi ličio na Čolin?

Leo: Mogu svi oni da pričaju šta hoće. Ja znam da bi mnogi od njih dali, da prostiš, guzice da mogu da pevaju kao Zdravko Čolić. To poređenje mi je i pomoglo i odmoglo. Kada sam ja krenuo s muzikom u to vreme Čola nije bio omiljen u Hrvatskoj, pa je bilo na hrvatskim televizijama “Nemoj puštati tog što liči na Čolu!” Najveći problem na svim ovim prostorima što mi negiramo takve stvari. Da se u Italiji pojavi neki novi Pavaroti, kao što je Bočeli, ljudi su ga kovali u zvezde. Kad je posle Pelea došao Maradona, pa posle njega Ronaldo, svi su ga kovali u zvezde, a kod nas kad se pojavi neko ko ima sličnu boju glasa kao Čola, on je prevarant, plagijator, kopira ga i slično. To je smešna i tužna priča. Ja na sve to kažem “Gospodo, probajte vi!” Znam mnoge koji su namerno pokušavali da liče na nekog, a ja tvrdim da sam čovek koji tako peva. Drugačije ne mogu pevati.