Ljuba Aličić je još kao 12-godišnjak bio spreman da sve napusti zbog muzike. Imao je izuzetno velike probleme sa ocem, koji je bio vrlo strog čovek. Svakodnevno je mali Ljuba dobijao žestoke batine, ali od muzike ga ništa nije moglo odvratiti. U petom osnovne, manuo se škole za sva vremena i učenje zamenio tezgarenjem. Pobegao je od kuće i otisnuo se u neizvesnu avanturu. Prve ozbiljnije pare je zaradio u lokalu “Kod Mehmeda i Lile”. Krenula su i prva razočarenja. Prvu ploču, sa pesmom “Pruži mi ruku, prijatelju moj”, snimio je u 16. Na njegovo zaprepašćenje, prošla je nezapaženo. Malo ga je utešio poziv da peva na festivali “Ilidža”. Taman kada je pomislio da je ceo svet konačno njegov, snovi su se ponovo srušili. Umesto njega, “po ključu”, na festivalu je nastupio Crnogorac! Prvi put se oženio u 20. i dobio sina Dejana. Već 23 godine živi u drugom braku sa suprugom Željanom - imaju dva sina. Nedavno je raspevani Šapčanin snimio 29. album!

Ljuba Aličić: Prezadovoljan sam. Neke pesme sa albuma su se izdvojile i postaju hitovi – “Ciganin je, ali najlepši”, “Crveno obuci”... Ovaj album mi je doneo mnogo više nego što sam očekivao. Putujem, pevam, ljudi me zovu, žele da me čuju. Odlično prolazim u Bosni. Prošle subote sam pevao u Tuzli, pred 8.000 ljudi. O tome mnogi pevači mogu samo da sanjaju!

Znači, za vas nema krize?

Ljuba Aličić: Za mene nema “zime”. Ne žalim se. Zarada i posao su opali u skladu sa vremenom, ali to ne važi za sve. Nismo svi isti, ne pevamo svi isto. S jedne strane sam zadovoljan, s druge, razočaran...

Ko vas je to razočarao?

Ljuba Aličić: Razočarali su me ljudi, estrada, mnoge kolege... Ne bih da kukam, ali već dugo vlada opšti haos. “Zvezde” se svakodnevno štancuju, kao od šale. Nikako mi nije jasno kako su neki ljudi popularni. U stvari, jasno mi je ... Nema veze što nemaju podloge, talenat, vrednosti... Estradom haraju gomile nepevača koji nemaju veze sa pevanjem. To me boli, nervira. Poludim kad negde sednem pa mi ljudi prilaze i osipaju paljbu po mojim kolegama i koleginicama. Sramota me što sam pevač, pa hoću u zemlju da propadnem od muke i stida.

Da li se slažete da su narodu mnogi pevači dojadili sa razlogom?

Ljuba Aličić: Naravno! Kako da mu ne dojade? Narod sluša i gleda sve i svašta. Kad je meni, kao pevaču, muka, kako da ne bude muka “običnom” čoveku? Užas koliko tu ima likova koji veze sa mozgom nemaju! Nekada su se pevači takmičili ko će biti bolji. A sad je došlo vreme da se takmiče u disciplini - ko će biti gori! Pogledajte samo na šta liče takozvane pevačice. Ne kažem da su sve pevačice iste, ali pripadne mi muka kad vidim neke od njih.

Šta vam najviše smeta?

Ljuba Aličić: Nedavno sam u avionu slušao jednu kako se hvališe pa ne zna koliko je dosta. Hvalila se kako je imala strašnu tezgu i kako je “drmnula cenu”. Ne znam samo na šta... Valjda na golotinju... Mnoge su toiko agresivne da čovek ne zna kako da se odbrani!

Ugrožavaju li vam posao?

Ljuba Aličić: Ne baš meni lično, ali mnogima koji pošteno rade i svojim radom izdržavaju porodice, upropaštavaju posao. Da me neko piogrešno ne shvati – nemam ništa protiv mladih, talentovanih ljudi koji žele da rade, da uče. Mnoge takve sam podržao, ali odavno nisam čuo ambiciozbnog pevača koji ume da peva. Danas se karijere prave na skandalima, tračevima i golotinji. Ali, ja nikada nisam bio trač-majstor i verovatno mi je to “debeli minus”. Mnogi, da bi bili popularni, “moraju” nekog da ogovaraju. Pravi pevači to nikad ne čine!

Jeste li završili gradnju pete kuće?

Ljuba Aličić: Jesam. U životu sam završio sve što sam planirao. Gradnja kuća mi nije bila hobi, već potreba. Imam tri sina, želim da im nešto ostavim, da im olakšam život. Moj otac meni nije ostavio ništa. Ne zameram mu, nije imao, nije mogao... Ali, samo ja znam koliko sam zbog toga propatio i koliko sam se mučio da bih nešto stekao. Ipak, nikada mi nije bilo teško da radim i srećan sam što imam za koga da radim! Sad, da li će mi sinovi reći hvala, manje je važno...

Spremate li se za godišnji odmor?

Ljuba Aličić: Ne, nemam želju da odem bilo gde. Uživam u mom selu Metlić kraj Šapca. Blizu je planina Cer, vazduh je čist, nema vrućina kao u Beogradu. Sa drugarima igram tenis i uživam. Nemam nikakvih posebnih obaveza, sve sam u životu pozavršavao. Sad je moje samo da uživam i da pevam! To i činim....