Na upravo završenom filmskom festivalu u Sopotu ostvarenje reditelja Miloša Petričića “Skoro sasvim obična priča” osvojilo je glavnu nagradu. Svoju svetsku premijeru ovaj film će imati i na 38. Festivalu u Karlovim Varima, u okviru programa “Istok na Zapadu”. U ovoj romantičnoj drami jednu od glavnih uloga tumači mladi glumac Stefan Kapičić (24), student treće godine Fakulteta dramskih umetnosti. Sin je poznatih roditelja , proslavljenog košarkaškog asa Dragana Kapičića i glumice Slobodanke Bebe Žugić.

Na filmskom platnu debituješ sa “Skoro sasvim običnom pričom”...

Stefan Kapičić: Posebno mi je drago što su i reditelj i scenarista i glumci mladi, a celokupna ekipa je debitantska. Uspeli smo da napravimo nepretencioznu, prelepu melodramu, a nadam se da će se i inostranoj publici film dopasti kao što je bio slučaj sa sopotskom. Zbog rada na filmu odbio sam snimanje jedne popularne televizijske serije, ali ne žalim zbog toga. Važno je da sam umeo da odaberem ono pravo, jer se i u privatnom životu i u karijeri rukovodim rečima mog kuma Moke Slavnića da neke stvari u životu treba rešavati pomoću žutog i crvenog kartona.

Bije te glas da si ljubimac reditelja Jagoša Markovića, s obzirom na to da si igrao u nekoliko njegovih predstava. Smeta li ti to?

Stefan Kapičić: Ne, naprotiv, to je za mene veliki kompliment. On je reditelj koji mi je pokazao jednu potpuno drugačiju školu, specifičnu, tačnije lični teatar koji će mi ubuduće veoma koristiti.

Kakvi su ti roditelji kao kritičari?

Stefan Kapičić: Oboje vole da pogledaju predstave u kojima igram, ali različito reaguju. Mama Beba je oštar kritičar, što je i razumljivo, jer je i sama glumica, a otac Dragan ne voli da gleda premijere, jer se plaši da nešto ne pogrešim. Slično je bilo i ranije, kada nije dolazio ni na moje košarkaške utakmice, plašeći se da ne propustim ukazanu šansu ili se povredim, što bi on veoma teško podneo.

Kao klinac si aktivno trenirao košarku. Zbog čega si prekinuo?

Stefan Kapičić: Nije mi padalo na pamet da nastavim tatinim putem. Neprestano su me upoređivali sa njim, a to je, priznaćeš, ogroman problem svakom detetu. Uz to, otac nikada nije insistirao da se bavim basketom, već mi je savetovao da sam izaberem svoju profesiju. Ta super filozofija mi je dobro došla kada sam kasnije konkurisao na glumi. Danas jedino u slobodnom vremenu sa drugovima rekreativno zaigram basket.

Poznato je da si veliki filmofil i da obožavaš stripove...

Stefan Kapičić: Jesam, filmovi koji su na mene u poslednje vreme ostavili sjajan utisak su: “Matriks 2”, “Sati”, “Daleko od raja” i “Ekvilibrijum”. Što se tiče omiljenih strip junaka, još od detinjstva se družim sa Kortom Maltezeom, Džeremajom, Panišerom, Hi – Menom, a posebno Betmenom.

Svaki mladi čovek nešto u životu priželjkuje. A ti?

Stefan Kapičić: Da budem srećan u poslu kojim se bavim i da pronađem lični mir i zadovoljstvo.